Priprema zemljišta za prolećnu setvu
Jesenja priprema zemljišta za bolju prolećnu setvu je počela. Dok pojedini poljoprivrednici biraju najinovativnije metode, drugi se ipak opredeljuju za ilegalno spaljivanje žetvenih ostataka i time svesno ugrožavaju bezbednost ljudi i zagađaju prirodu.
Pojedini poljoprivrednici navode da se za metodu spaljivanja žetvenih ostataka opredeljuju, pre svega, kako bi izbegli troškove. Stavovi stručnjaka po tom pitanju razlikuju se od mišljenja pomenutih poljoprivrednika.
"Zemljište nakon tog spaljivanja postaje rastresito, sitno kao pesak i vetar ga lako odnosi tako nestaje humusni sloj koji bi bio dragocen za zemljište za narednu žetvenu sezonu", rekao je Slobodan Puzović, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.
"Kada palimo žetvene ostatke mi spaljujemo organsku materiju. To odlazi u atmosferu, zagađuje se prirodna sredina, a drugo gubimo nedoknadivu organsku materiju koju nismo zaorali u zemljište", kazao je Đorđe Krstić, Poljoprivredni fakultet.
Kampanja "Ne pali strnjiku" pokrenuta je sa ciljem da se građani informišu i upoznaju sa potencijalnim posledicama, koje ne tako retko mogu da budu fatalne.
"Šteta nastaje kako na samom zemljištu, a nažalost svedoci smo prethodnih dana da je bilo slučajeva velikog zadimljenja autoputa što može izazvati teške posledice, saobraćajne nesreće. Zbog ilegalne, zastarele, štetne metode, stradaju ljudi, životinje, uništava se priroda, smanjuje se kvalitet zemljište. Samo tokom prethodne godine, na teritoriji naše zemlje, zabeleženo je gotovo 15.000 požara uzrokovanih paljenjem na otvorenom", konstatovao je Igor Adam, komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona Novi Sad.
Prema Zakonu o zaštiti od požara, za spaljivanje na otvorenom, propisana je kazna od 10 hiljada do 50 hiljada dinara za fizička lica, dok za pravna lica, novčana kazna iznosi od 300 hiljada do milion dinara.
