Otkazi u Srbiji: Molimo se da nemačka ekonomija bude dobro

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

09.10.2023.

13:18 > 13:56

Vesti o "Mitrosu" iz Sremske Mitrovice i kragujevačkom "Vaker Nojzonu" prilično su uznemirile javnost, ali još više aktuelnu vlast u Srbiji.

Otkazi u Srbiji: Molimo se da nemačka ekonomija bude dobro

Foto: Pixabay

Poznata sremska klanica je ne samo zaustavila proizvodnju, već je austrijski vlasnik "Gerlinger holding" objavio da zatvara ovdašnju kompaniju, a svih pet stotina radnika uputio je na biro rada.

Nešto manje tužno bilo je u srcu Šumadije. Tamo je od oko 800 zaposlenih više od 170 dobilo otkaz, a ima naznaka da se stvari neće zaustaviti na ovome.

Gašenje kompanija

Oba slučaja direktno pogađaju aktuelnu vlast. Mitrovačka klanica je dugo bila u krizi i s gubicima kada je pre sedam godina pronađen izlaz u prodaji austrijskom lideru u branši. Svi su očekivali spas i dugoročni napredak, posebno tadašnji premijer Aleksandar Vučić čija je vlada ceo aranžman podržala sa 5,7 miliona evra subvencije.

"Mitros" jeste obnovio veći deo proizvodnje, zapošljavao je više od 500 radnika i počeo ulaganja u modernizaciju pojedinih fabričkih linija. Ali, kriza je zahvatila i srpsku i nemačku privredu, zapravo celu Evropu, a da stvar bude gora, mesnu industriju u Srbiji pogađa i epidemija "afričke kuge".

Mada su se još u junu iz "Mitrosa" čuli optimistični glasovi, u poslednja dva-tri meseca došlo je do dramatičnog pogoršanja na tržištu i vlasnik je zatvorio kompaniju čiji se dnevni gubitak neprekidno uvećavao.

U "Vaker Nojzinu" je manje dramatično. U junu je takođe sve izgledalo bolje, pa je najavljivano otvaranje novog pogona sa 170 do 200 novozaposlenih. Država Srbija je ulaganje podržala sa 1,6 miliona evra.

I onda, četiri meseca kasnije, preokret: umesto novih, otpušta se 170 zaposlenih. Istina, u firmi ističu da se višak pojavio u drugim pogonima, te da od investicije ne odustaju, samo je prolongiraju za proleće.

Žal za jeftinim gasom

Šumadinci su možda i više uznemireni od Sremaca. Razlog su nepovoljni glasovi iz kragujevačke filijale "Simensa" u kojoj se proizvode delovi za tramvaje i druga električna prevozna sredstva. I ovom do sada lokalnom gigantu ruže ne cvetaju, te se šuška da će morati broj uposlenih umanjiti najmanje za dve stotine.

Dramatičan poslovni preokret je uznemirio i premijerku Brnabić, još i više Aleksandra Vučića.

Ka padu standarda

Predsednik je dugo isticao da je uvećanje broja zaposlenih za 450.000 od 2012. godine u najvećoj meri posledica intenzivnih i stalno rastućih stranih direktnih investicija. Nemci su prednjačili, uz njih su stizala ulaganja i iz Mađarske, Italije, Austrije, Češke, Slovačke, Slovenije, država čija je ekonomska aktivnost umnogome zavisna od prethodnih tamošnjih ulaganja iz najrazvijenije evropske ekonomije.

U Srbiji samo nemačke firme zapošljavaju preko 83.000 radnika, austrijske blizu 14.000 i važe kao veoma solidni izvoznici, a ističu se i čvršćim vezivanjem za pojedine lokalne dobavljače nego što je to slučaj kod firmi vlasnika iz drugih država.

Stoga bi za srpsku privredu bio težak udarac ako bi se teškoće ovdašnjih nemačkih firmi produbile i ukoliko bi se češće dolazilo do zatvaranja pogona. Inače, preskroman industrijski izvoz bio bi ozbiljno umanjen, a broj zaposlenih bitnije smanjen. Naravno, "poslovna klima" ovdašnjih nemačkih filijala umnogome zavisi od "zdravlja" matičnih kompanija.

Za aktuelnu vlast eventualno zatvaranje stranih, pogotovo nemačkih firmi je neugodno i stoga što bi se brzo odrazilo na pad životnog standarda u Srbiji. Takođe, manji broj zaposlenih bi uticao i na nedovoljan rast potrošnje, a bez "trošenja para" teško da bi bilo rasta BDP.

Raspodela zarada

Da je životni standard u Srbiji nizak, pouzdan pokazatelj je raspodela zarada. Kako je u nas čak 65 odsto zarada ispod proseka od 83.781 dinara, a 10 odsto sa najvišim primanjima, znatan deo potrošnje realizuje se u inostranstvu, domaću potražnju održava upravo nikad veći broj radnika, ujedno i potrošača.

Ukoliko bi u ovom segmentu tržišta rada došlo do preokreta, odnosno pada broja uposlenih, porodični prihodi bi primetno postali niži, te bi se gasila i potražnja. Gašenjem pogona dodatno bi se umanjio izvoz, pa bi i sa te strane pala potražnja za srpskim robama i uslugama. Naravno, bez odgovarajuće potražnje nema ni rasta BDP, a životni standard osetnije pada. Upravo je to ono od čega aktuelna vlast najviše strahuje.

U svakom slučaju, predsednik Vučić ima razloga da se moli, kako za zdravlje srpske, tako i za što brže ojačavanje nemačke ekonomije. Koliko je neizvesno hoće li Srbija očuvati solidnu zaposlenost i na njoj zasnovanu visoku potrošnju, možda je snažan signal najava izbora već do Nove godine, mada je do pre mesec, dva izgledalo da će se održati na proleće.

Vlast je očito zastrašena ekonomskim tokovima i nije sigurna da do ozbiljnijeg umanjenja broja uposlenih i pada životnog standarda neće doći već predstojeće zime. Stoga žuri da se izbori održe što pre.

Teme

Mitros

Komentari 35

Hronološki Najpopularniji

Bing

11.10.2023 • 11:35

da

Predsednik izdajnik... tužno.

32 40 -8
pawlle

11.10.2023 • 11:07

tu se vidi koliko je blago receno bio glup premijer a sadasnji preCednik,neverovatno da dajes strancu 5mil eu a nase privrednike koljes,glupim porezima...............dokazalo se da ne moze svako biti premijer a jos gore preCednik,tupsoni

53 64 -11
voša

11.10.2023 • 08:32

na primer šta se dešava sad kukuruz 25din ječam 25din soja 60din suncukret 35din nikad jeftinije a kila mesa 1000din u okruženje 5,5 evra pa ko je ovde lud koncentrat ostao na istoj ceni kao prošle godine kome se isplati da kupuje živu stoku u srbiji po ceni od 380 din i treba da idu ostaće Matijević i lidlov koperant Đurđević koji određuju cene

31 18 +13

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.