Ovoj evropskoj zemlji fali najviše radnika – i ne, nije Nemačka

Poslednji statistički podaci pokazuju smanjenje slobodnih radnih mesta na tržištu rada, uz povećanje zaposlenosti u drugom kvartalu godine, prenosi Klix.

Stopa slobodnih radnih mesta, udeo ukupnih radnih mesta koja su upražnjena, smanjena je sa 2,8 posto u prvom kvartalu na 2,7 posto.

U istom periodu, stopa zaposlenosti osoba starosti 20 - 64 godine iznosila je 75,4 posto, što je blagi porast od 0,1 procentni poen.

Međutim, zabeležen je širi trend. Dugoročna stopa slobodnih radnih mesta u EU nastavila je da raste svake godine, ne uspevajući da uskladi ponudu sa potražnjom.

Stopa slobodnih radnih mesta u EU nastavila je da raste od 2020. godine, kada su mnogi ljudi dobili otkaz ili otpušteni kako bi smanjili troškove zbog pandemije.

Uprkos povećanju stope zaposlenosti u drugom tromesečju, u ranijem izveštaju Evropske komisije navodi se da postoji manjak radne snage i nedostatak veština.

Otvaranje novih radnih mesta i potreba za zamenom radnika koji odlaze u penziju izazivaju "nedostatak", što se odražava u ovim statistikama.

Ove nestašice će se verovatno povećati, prema izveštaju, s predviđenim padom radno sposobnog stanovništva sa 265 miliona u 2022. na 258 miliona do 2030. godine.

Koja država ima najviše slobodnih radnih mesta

Među državama članicama EU sa brojkama dostupnim Eurostatu, Holandija je imala najveću stopu slobodnih radnih mesta u EU, sa 4,7 posto ukupnih radnih mesta koje još treba popuniti.

Bugarska i Rumunija su, s druge strane, u istom kvartalu zabeležile samo 0,8 posto slobodnih radnih mesta.

Među slobodnim radnim mestima oglašenima na internetu u istom periodu, najtraženiji su programeri i prodajni asistenti.

Poslovi u oglašavanju, marketingu i proizvodnji takođe su imali značajan broj slobodnih radnih mesta, pored inženjeringa i istraživanja i razvoja.

Da li nedostatak radne snage u Evropi zadržava poslove upražnjenim?

U poređenju sa stopama slobodnih radnih mesta u drugom tromesečju 2021. i 2022. godine, ovogodišnja brojka leži između ove dve.

Stopa slobodnih radnih mesta u EU iznosila je 2,2 posto u drugom kvartalu 2021., odmah nakon otvaranja glavnih tržišta. Dostigao je 3 posto u drugom tromesečju 2022. i od tada je počeo da opada.

Statistike širom zemalja pokazuju borbu kontinenta da popuni radna mesta, što se često pripisuje nedostatku kvalifikovane radne snage.

Prema Eurostatu, više od 75 posto kompanija u EU već se bori da pronađe profesionalce sa potrebnim veštinama za popunjavanje radnih mesta, što ometa ekonomski rast.

Novi zakon nemačke vlade o imigraciji, usvojen u avgustu, ima za cilj privlačenje kvalifikovanih radnika izvan EU u borbi protiv nedostatka unutar zemlje.

Danska vlada je takođe odobrila trogodišnju vizu za međunarodne studente koji žele raditi nakon diplomiranja kako bi popunili radna mesta.

S druge strane, međutim, oko 27,5 miliona ljudi u radnoj snazi EU reklo je da su ili nezaposleni, nedovoljno zaposleni, traže posao, ali nisu odmah dostupni, ili su bili dostupni, ali ne traže posao.

To je dovelo do toga da je nešto više od 1 od 8 ljudi u Evropskoj uniji bilo izloženo "labavosti" tržišta rada, koju je ILO definisala kao "razliku između željene količine rada radnika i količine plaćenog rada na raspolaganju".

Stopa nezaposlenosti u EU se smanjuje od 2020. godine, što je uzrokovano "ne zbog povećanja nezaposlenosti, već zbog povećanja broja ljudi koji su dostupni za posao, ali ga ne traže", navodi se u izveštaju Eurostata.

To je dovelo do upražnjenih radnih mesta, stoga nije došlo do značajnih pomaka u stopama slobodnih radnih mesta, uključujući i poslednji kvartal, dodaje se.