Surlić: "UN gube moć, možda ih čeka sudbina Lige naroda"

Veoma je važno da se održi hitna sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji, ali će Beograd teško dobiti svih devet glasova u SB UN koji bi to omogućili, kaže docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić za RTS.

On podseća da vlasti u Prištini ugrožavaju bezbednost Srba na KiM i da je situacija vrlo alarmantna, iako je Rezolucija 1244, koja je imala za cilj trajni mir između Srba i Albanaca, i dalje na snazi.

Ipak, objašnjava da je za donošenje bilo kakvih odluka potrebno devet glasova, kao i da je teško dostići tu brojku.

"U ovom trenutku Srbija može da računa na podršku već tradicionalnih partnera po pitanju statusa Kosova, kao što su Rusija i Kina, ali ukupno najviše sedam. Tu su i zemlje poput Brazila, Mozambika, Gane i Gabona, koje su otpriznale nezavisnost Kosova. Dakle, teško je dostići brojku devet, ukoliko ne bude iznenađenja i neke od zapadnih zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo smatraju da je važno da se uputi snažnija poruka Prištini i da se osudi Priština za ove aktivnosti", dodaje Surlić.

Dvostruki aršini Zapada za Srbiju i Ukrajinu.

shutterstock/Drop of Light

Najavljeno je da će Srbija tražiti isto kao i za Ukrajinu. Surlić ipak ističe da nema nikakvog razumevanja od strane zapadnih zemalja i stavljanja znaka jednakosti u tom smislu.

"Njih iritira bilo kakvo izjednačavanje pozicije Srbije i Ukrajine. U nedavnom obraćanju kancelara Šolca mogli smo da čujemo da čak situacija sa SR Jugoslavijom i 1999. godinom je opravdanje za njihovu pomoć Ukrajini. Dakle, situacija na Kosovu 1999. se predstavlja kao početna tačka nove bezbednosne strategije Nemačke i njene veće angažovanosti u međunarodnim vojnim intervencijama", kaže Surlić.

Ukazuje da Šolc o tome govori kao jednom pozitivnom i bazičnom primeru i kao jednom od glavnih argumenata za njihovu konzistentnu pomoć Ukrajini.
Geopolitičke promene vidljive na ovogodišnjem zasedanju

Analitičari kažu da se zasedanje UN ove godine razlikuje od prethodnih. Surlić je saglasan i kaže da je vidljiv balansiraniji pristup u Generalnoj skupštini u odnosu na prethodne godine, pogotovo na prošlu godinu, kada je u fokusu bila Ukrajina.

"U obraćanju čak predsednika Bajdena videli smo da je Ukrajina bila treća ili četvrta tema. Prvo je pomenuo potrebu za reformom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, zatim reformom Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije, načina finansiranja, klimatske promene, pa tek onda Ukrajinu", navodi Surlić.

Sudbina UN bliska sudbini Lige naroda?

Govoreći o proširenju Saveta bezbednosti UN, koje traže i Vašington i Moskva, a Erdogan o tome govori već godinama, Surlić kaže da se o tome odavno govori.

Pored Indije, Japana, Nemačke, tu je i Brazil, iz Afrike Niger i Južna Afrika, regionalne sile poput Meksika i Turske.

Kako ističe, takav Savet bezbednosti bi verovatno mogao imati više od 10 stalnih članica, ali da je za postizanje te promene komplikovana procedura.

"Potrebno je da dve trećine članica Ujedinjenih nacija plus svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti glasaju za te promene, ratifikuju to u svojim zemljama, pa onda možemo da menjamo povelju Ujedinjenih nacija i prihvatamo nove članice, ali u ovim međunarodnim konstelacijama to deluje kao nemoguća misija i možda će Ujedinjene nacije, nažalost, imati sudbinu Lige naroda", smatra Surlić.

Problem funkcionalnosti Saveta bezbednosti

Ističe da to znači da su oni konstantno nefunkcionalni, kao i da su UN paralizovane kao međunarodna organizacija i da ne mogu da odgovore na pretnje.

"To smo videli kroz blisku istoriju, 1999. godine bez odobrenja Saveta bezbednosti je bombardovana Jugoslavija, 2003. intervencija u Iraku takođe zaobiđene Ujedinjene nacije, sada napad na Ukrajinu od strane Rusije isto tako bez saglasnosti Saveta bezbednosti. Vidimo da velike sile ne poštuju međunarodno pravo i da daju sebi tu privilegiju da napadaju druge suverene zemlje", napominje Surlić za RTS.

UN gube svoju moć, jer postavlja se pitanje koju to bezbednost garantuje Savet bezbednosti malim zemljama, zemljama koje se nađu na putu velikih sila, dodaje Surlić.