NOVI SAD – U Novom Sadu postoji svega par ulica koje mogu da se pohvale da su zadržale isti naziv koji su imale pre dvesta i više godina. Jedna od tih ulica je i Lađarska ulica na Podbari, koja uz to može i da se pohvali titulom najuže ulice u gradu.
Kraj u kojem se nalazi Lađarska ulica pripada starom Almaškom kraju, jednom od najstarijih delova Novog Sada.
Smeštena je između ulica Save Vukovića i Zemljane ćuprije, a zbog svoje ne baš reprezentativne širine od skoro dva i po metra, većini više liči na prolaz koji spaja dve mnogo veće ulice.
Stariji žitelji Podbare ovaj sokak nazivali su “šećer sokak”. Špicname je ulica dobila upravo zbog svoje širine, jer su nekada momci voleli da sa svojim devojkama prođu ovom uskom ulicom, pa skriveni od znatiželjnih pogleda, izmame poneki poljubac od svoje drage. Otuda, zbog slatih poljubaca, naziv „šećer sokak“.
Treba znati da su se nekada imena ulica u Novom Sadu dodeljivala u skladu sa najzastupljenijim zanatom u ulici.
Lađarska ulica je dobila naziv po tome što su u njoj, još u doba kada su se Almašani naselili na tom mestu, stanovali „hojoši“, tj. lađari, zaposleni na pontonskom mostu i skelama kojima su tada bile povezane dve obale Dunava.
Njihov posao bio je od izuzetnog značaja za saobraćaj, kako rečni, tako i drumski, jer su oni pripremali most za otvaranje.
Naime, kada bi naišlo plovilo (lađa, a kasnije i parobrod) oglasilo bi se zvono sa Tvrđave, što je bio znak za one koji su na mostu da požure. Oglašavanje drugog zvona je značilo da je plovilo već stiglo do Ribnjaka, a „hojoši” su već morali pripremiti most za otvaranje. Posle prolaska plovila „hojoši” bi ga ponovo sastavljali, kako bi se drumski saobraćaj mogao nastaviti.
Danas se ova ulica ni po čemu ne ističe, a zbog njene širine pojedini bi čak doveli u pitanje i njen status ulice. No, nije uvek bilo tako.
Iako to zvuči neverovatno, ova ulica se nekada nalazila na samoj obali Dunava, a skele i čamci su tu pristajali.
Ono po čemu je u to doba još bila poznata Lađarska ulica je šverc. Naime, lađari su se osim svog redovnog posla još bavili i preprodajom duvana i soli, koje su nabavljali od vojske i graničara sa petrovaradinske strane. Tu robu su kasnije lađari preprodavali Novosađanima po nekoliko puta skupljoj ceni.
U periodu između dva svetska rata, negde na sredini ulice, još su postojala dva stuba za koja su se nekada vezivali čamci. Međutim, kasnije su sa izgradnjom novih kuća u ovoj ulici ta dva stuba uklonjena.
Svedoci smo da je poslednjih nekoliko godina Novi Sad doživeo ekspanziju po pitanju turizma. Uz Beogradski kej neretko pristanu i po dva – tri rečna kruzera, a njima pristigle turiste vodiči uglavnom provedu kroz Dunavsku i Zmaj Jovinu ulicu, eventualno neki pasaž ili bočnu ulicu, i to je to.
Na veliku žalost, većina istorijom bogatih ulica, od velikog značaja za postanak Novog Sada ne nalazi se na glavnim turističkim rutama.
One nisu Bog zna koliko udaljene od centra Novog Sada, a i te kako imaju neku priču da ispričaju.
Iako je „široka tri koraka i dugačka 80 koračaja“, Lađarska ulica svakako zaslužuje da bude uvrštena u turističku turu, makar kao kuriozitet najuže ulice u Novom Sadu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
