Bor, 20. avgust – Protekla je još jedna izvanredna i tradicionalna manifestacija „Dani Brestovačke banje“, smotra kulture i zabave kakvih je malo u ovom delu Srbije. Glavni organizator – Centar za kulturu Bora odabrao je odličan program: od dugogodišnjeg takmičenja u spremanju starih jela „Zlatne ruke“, preko svetskog folklora „Zlatno kolo“ i improvizovanog dočeka kralja i svite u banju i njegov dvorac do Večeri sevdaha, sve je bilo na dostojnom nivou. Organizatori su obezbedili i besplatan autobuski prevoz iz Bora, i, kao uvek, dovoljno štandova sa suvenirima, rukotvorinama i predmetima domaće radinosti; pojavili su se i umetnici slikari, glumci i skulptori, priređene su slikarske izložbe, nisu izlostali ni Preobraženjska vatra i nastup lokalnog folklora. Lep letnji dan, još lepši, bogat i nadahnut program.
I, kad se sve sabere, ostaje pitanje: Zašto ovakvih manifestacija nema više u carskoj, dvorskoj Brestovačkoj banji, čuvenoj i kao lečilište i kao banja jorgovana sa najvećim parkom u Evropi? Zašto se ne ispoštuje i naziv – dani banje, a ne samo da se okupljamo jedan dan u godini? Ne, nije to glavna primedba, ova banja, vreme je, treba da se pokrene, da oživi i nastavi nekadašnju slavu i čuvenje. Jer, ona ima šta da pokaže i čime da se ponosi. Danas kad je grad Bor bogatiji zahvaljujući intenzivnom rudarenju, takav jedan poduhvat – vraćanje banje u novi život, vredeo bi više za budućnost nego sadašnjost. Ovo i ovakvo rudarenja neće trajati ceo vek, trebalo bi, već danas, da se razmišlja šta će se i kako činiti kad rudnici utihnu. Jedna od davnih ideja jeste brži i savremeniji razvoj turizma, tj. Brestovačke banje, Dubašnice, Zlota, Stola, Borskog jezera. U prvom redu Brestovačke banje kojoj i ne treba poseban marketing, Pa ovde su se i Rimljani, i Osmanlije, lečili i – gostili. Borska Turistička organizacija najverovatnije neće moći dugo da traje ovakva kakve je, nešto će se, nadajmo se, promeniti i u tom pravcu.
Utisak je da ne treba mnogo ni para ni mašte pa da Brestovačka banja još jedanput, na zadovoljstvo cele zemlje Srbije, zablista i obuče staro ruho. Ne mora da bude, kao nekad, stecište careva i kraljeva i državne političke elite, neka doleze ljudi sa svih strana željni odmora i spokoja, ali i lekovitih, termalnih voda, živopisne prirode, gostoljublja koje je oduvek krasilo ovaj narod.
E, da je u Brestovačku banju uloženo bar pola para koliko u fudbalski stadion na Kraljevici u Zaječaru, gde bi nam bio kraj. Imali bi koristi, i država i Bor, i, što je najvažnije, narod diljem Srbije, Balkana, pa i Evrope.
