Srbija protiv nasilja: U Nišu birali najaferu, minut ćutanja u Novom Sadu

Protesti "Srbija protiv nasilja" održani su u više gradova širom Srbije.

Građani su na devetom protestu „Novi Sad protiv nasilja“ toalet papirom gađali zgradu suda, a cilj protesta je bio da se ukaže na odgovornost pravosudnih institucija, posebno tužilaštva, za nepostupanje i rad po diktatu političkih moćnika.

Okupljanje je počelo oko 19 časova u Katoličkoj porti, a građani su do 20 časova stigli do zgrade Osnovnog suda u Sutjeskoj ulici gde je održan minut ćutanja za dečaka koji je tragično stradao u Bačkoj Palanci, javlja reporterka N1.

Sudija u penziji i bivši član Visokog saveta sudstva Savo Đurđić i obratio se okupljenima i govorio o odluci Skupštine Grada Novog Sada da se izglasa izrada plana „Novi Sad na vodi“, ali i o dešavanjima u Bačkoj Palanci.

„U ponedeljak je od strujnog udara nastradalo 13-godišnje dete, a devet dana ranije i njegov deda. Građani javno svedoče na televiziji da su 27 puta tražili od nadležnih da posle oluje uklone pokidane kablove. Na pitanje lokalne novinarke, gradonačelnik joj je odgovorio bahato, a da novinare treba da bude sramota. Ovo treba osuditi i dati podršku Bačkoj Palanci i dati podršku građanima koji traže ostavku“, rekao je on.

Podsetio je da je jedan radnik u ovom gradu dobio otkaz jer je učestvovao u protestima.

„E zato njima smeta N1, zato im smeta Nova S, jer su preneli autentično svedočenje tog momka koji je rekao da je Bačka Palanka u strahu, jer im je ugrožena egzistencija, plaše se da će izgubiti posao i da im deca neće imati šta da jedu“, rekao je bivši sudija Savo Đurđić.

„Organizatori su hteli da ovaj put skrenu pažnju na, kako kažu, intertnost i tromost javnog tužilaštva, na to da neki predmeti stoje godinama u fiokama i da tužilaštvo radi po diktatu režima. Kažu da takvo nečinjenje pravosudnih instutucija dovodi do atmosfere u kojoj se normalizuje nasilje, posebno ono koje javne službe i političari na vlasti vrše nad aktivistima, političkim neistomišljenicima, umetnicima i nezavisnim medijima“, kazala je reporterka N1, pozivajući se  poziv koji su organizatori uputili građanima.

„Sabrana nedela niških naprednjaka – čija je afera najveća“

Osmi protest „Niš protiv nasilja“ počeo je u 19 časova ispred Gradske kuće u Ulici Sedmi juli. Kao i prethodnog petka, u Nišu nije bilo šetnje, već je ispred zgrade kabineta gradonačelnice Dragane Sotirovski napravljena izložba „Sabrana nedela niških naprednjaka“, mada su, kako javlja reporter N1, tu spomenute i afere koje su potresle celu Srbiju.

Postavljena je i kutija u kojoj će moći da se glasa i za „najaferu“, javlja reporter.

„U fokusu je stan koji je, kako se ovde tvrdi, gradonačelnica Niša omogućila svom zetu da ga kupi po povoljnijoj ceni preko gradske agencije, poznatiji kao ‘stan za zeta’. Tu je i trenutak kada je aerodrom, bez pitanja Nišlija, prešao iz rukovodstva grada pod rukovodstvo republike, renoviranje Gradskog trga koji je jako dugo trajalo, napad i vređanje novinara koje je uputio funckioner SNS u Nišu, poslanik SNS iz Niša koji je, kako se tvrdi, nelegalno trošio struju…“, nabrojao je on.

Aktivista Ljuba Kostić je bio jedini govornik na večerašnjem protestu.

„Gubici i kolaps EPS-a, manjkovi od skoro milijardu evra, za koju je vlasti rekla ‘pa šta’, a tužiteljke koje su istraživale slučaj korušcije u EPS-u, smenjene su. Vlast nam je ponovo time pokazala kako se odnosi prema ljudima koji časno rade svoj posao i zapravo brane državu, jer ovog je vlast koja radi protiv države“, rekao je Kostić.

Kako su rekle Nišlije, mnogo im smeta što „gde god ima prazno mesto, tu se izgrade zgrada, umesto da se posadi drvo“, a zimi građani „ne mogu da dišu“.

Kragujevčani do srušene kuće dr Ilije Kolovića

I u Kragujevcu je održan protest protiv nasilja. Protestna šetnja, kao i prethodnih puta, počela je na Đačkom trgu u tom gradu, javio je reporter N1.

Okupljenim građanima se na početku protesta obratio Božidar Jovanović, diplomirani inženjer i bivši košarkaš iz tog grada, koji je, kako je rekao, i jedan od organizatore studentskih demonstracija 1968. godine.

On je rekao da se često pita šta mu sve ovo treba kad je mogao, kao većina građana, da sedi kod kuće i da se informiše na prorežimskim medijima, da ćuti i gleda svoja posla, ali je odlučio da ne ćuti.

„Krivi smo što smo do sada ćutali i čekali da naše probleme rešava neko drugi. Ne želim da Srbija ostane zauvek Stradija i da Radoje Domanović bude življi sada nego kada je bio živ“, poručio je Jovanović.

On je istakao da njegova generacija, koja je itekako odgovorna za sve što se sada dešava u Srbiji, nema pravo da mladima, koji ni za šta nisu krivi, „ostavlja nakrivljenu kuću punu nasilja, nepravdi i nereda, koja svakog časa može da se sruši i da nas sve zatrpa“.

Dodao je da „ne želi da Srbija bude ukleti brod koji pluta na pučini sa posadom koja je davno izgubila kompas, a uz to ne ume da čita karte i ne zna na koju stranu sveta da brod usmeri“.

Govoreći o rasprostranjenosti nasilja u Srbiji, Jovanović je kazao da su stradanja dece u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i mladih u selima u okolini Mladenovca sigurno njegov najbrutalniji oblik, dodavši da su veoma opasni nasilje nad ženama i nad decom, kao iporodično i maloletničko nasilje.

„Ali nasilje je i kada dete ne može da dobije mesto u vrtiću zbog političke nepodobnosti roditelja, nasilje je i kada za stare i nemoćne nema mesta u domovima i kada nema novca za kupovinu neophodnog leka, nasilje je i kada se ne može dobiti posao bez partijske knjižice, ali se može lako izgubiti ako se odbije da se prisustvuje mitingu“, rekao je Jovanović.

On je kazao da želi Srbiju u kojoj svako naseljeno mesto, a posebno milionski Beograd, ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Jovanović je istakao da vlast na sva usta govori da proizvodimo zdravu hranu i pijemo čistu vodu, a da je u stvarnosti sasvim drugačije, a kao primer je naveo akumulaciju Gružanskog jezera iz koga se pijaćom vodom snabdeva oko 250.000 građana Kragujevca, Kraljeva i Knića.

„Na Gružanskom jezeru, izvoru života i žili kucavici Kragujevca, nastao je nelegalan grad privilegovanih“, rekao je Jovanović i dodao da se time opasno ugrožava zdravstvena bezbednost jezerske vode, a samim tim i građana koji je piju.

Nakon Jovanovićevog govora, građani su formirali kolonu i krenuli u protestnu šetnju ulicama Branka Radičevića, Kralja Aleksandra I Karađorđevića, Kneza Miloša i Karađorđeve ulice, do Crvenog krsta i srušene kuće Ilije Kolovića, u ulici Svetozara Markovića.

Kuća Ilije Kolovića je spomenik kulture pod zaštitom države i nalazi se u najužem gradskom jezgru, zbog čega je dugi niz godina na meti investitora.

Dva puta je paljena, a 1. maja ove godine građani su sprečili buldožere da preostale zidove sravne sa zemljom.

Građani su na ogradi Kolovićeve kuće ostavili poruke za očuvanje identiteta starog Kragujevca i zaustavljanje urbanističkog nasilja u gradu.

Učesnici protesta su tokom šetnje nosili transparente na kojima je pisalo „Šta je to trotoar“, „Ne damo apoteke“, „4 godine – dve fasade, 5 godina – 0 tržnica“, aludirajući na propuste vlasti u zaštiti i očuvanju kulturnog nasleđa.

Ulica Svetozara Markovića je bila blokirana do 21h.

Kako je za N1 rekao doktor Predrag Delić iz organizacionog odbora „Kragujevac protiv nasilja“, Kragujevac je na meti urbanističkog nasilja.

„Ovaj protest je posvećen zaštiti starog Kragujevca, njegovog starog duha čaršije, koji je ovde obitavao. I ovde vidite urbanistički haos, između malih kuća koje postoje više od veka nalaze se velike zgrade. U najmanju ruku to smeta oku, ali najstrašniji je primer Gradske tržnice, koja je jop 1923. godine počela da radi i izdržala sve nasilje, ali ne i ovo poslednje – njena rekonstrukcija traje četiri godine i pitanje je kada će biti završena“, rekao je Delić.

On je dodao da veruje da protesti neće stati i da nas čeka burna jesen.

U Jagodini šesti protest

Građanski protest 6. po redu održan je u Jagodini. Počeo je sa 25 minuta zakašnjenja a ovog puta nije bio pominjanja Dragana Mirkovića Palme i naprednjaka.

Prošle nedelje opozicija je u Jagodini potpisala sporazum, ali dotadašnji glavni tehnički organizator protesta DS, taj sporazum je odbio.

Jagodincima se obratio književni i dobitnik NIN-ove nagrade Dejan Atanacković. Kolona je krenula u protestnu šetnju a među njima je i dr Biljana Stojković sa Biološkog fakulteta u Beogradu.

„Ljudi koji se plaše da uđu u kolonu, mašu sa prozora, a veliki uspeh ovih protesta je oslobođenje od straha. Jagodina je specifična, jer pored ‘velikog diktatora’ imaju i još jednog manjeg. Znamo koliko problema postoji u manjim mestima gde ljudi ostaju bez posla i preti se njihovim porodicama. Čeka se velika kritička masa koja će doći na jesen. Septembar će biti jako buran, jer građani više ovo ne mogu da istrpe“, rekla je ona za N1.

Šetnja je završena na istom mestu kod Fontane u centru Jagodine .

Bilo je upola manje ljudi nego prošlog petka.

U Gornjem Milanovcu šetnja trotoarima

U Gornjem Milanovcu večeras se održava osmi protest, a kako javlja reporter Nova S sa lica mesta, policija ne dozvoljava šetnju ulicama.

Kako je rekla Kristina Milošević iz stranke Zajedno, Milanovčani ne odustaju.

„Večeras će se okupljenima obratiti Radoslav Ćatić, etnolog i novinar i jedan od organizatora Damir Agović. Šetnja će biti po trotoarima kao i do sada, mi smo pristojni građani, poštujemo šta policija kaže, ali od protesta nećemo odustati“, kazala je ona.

Osvrnuvši se na tragedije u Bačkoj Palanci, ona je podsetila da su protesti počeli jer su stradala deca.

„Mi i dalje protestujemo, a i dalje nam stradaju deca. Ova vlast i dalje mora da shvati da treba da prihvati zahteve, jer Srbija više ne može da trpi da gubi decu“, rekla je.

„Prodaja vranjske štamparije bratu ministra Momirovića je pljačka Vranjanaca“

Profesor u vranjskoj gimnaziji Dragan Antić, rekao je pred okupljenim građanima da „Kompanija Mona nije kupila štampariju da bi gradila fabriku već stanove i poslovne objekte, zbog čega novi Zakon o prodaji imovine mora biti ukinut“, piše Danas.

On je podsetio da je i u Vranju zabeležen slučaj pogibije jednog građanina od struje u selu Donje Žapsko i da za to niko nije pozvan na odgovornost, kao i što je slučaj sa dečakom i njegovim dedom u Bačkoj Palanci.

„Naši protesti u Vranju nije ideološki već bunt građana za promenu ovog nakarodnog sistema koji ne funkcioniše i izaziva strah i nesigurnost kod građana“, rekao je Antić.