Povodi Konverzija bez naknade: Građani, korupcija i građevinsko zemljište

Tužan dan za građane Srbije i poslednji čin trodecenijske mučne drame pljačkaške privatizacije jednog siromašnog izmučenog naroda. Zakon ovolikog značaja zahteva bolju skupštinu

Prof. dr Miroslav Milićević je predsednik Saveta borbe protiv korupcije

Jedna odvažna i hrabra generacija koja je oborila Miloševića i ispisala istoriju ostala je bez iluzija. Prelaz iz autoritarnog režima u demokratski nije smanjio intenzitet korupcije niti osnažio institucije sistema. Lustracija je, ipak, bila neophodna.

U stvarnosti korupcija neće sama sebe ukinuti već postaje način života za mnoge. Civilizovanim ponašanjem pojedinaca u društvu ne smanjuje se nasilje. Javni interes je prepoznatljiv svima ali svi ga ne podržavaju. Višedecenijski sistem vrednosti i koncepcija estetike se lako menjaju a funkcionalno obrazovanje ostaje ključ razvoja i cilj školovanja u društvu je princip koji važi negde drugde. Shvatili su da stručnost nije presudna i da svako može da rukovodi.  Brzo su shvatili da oni koji imaju mnogo para poseduju i veliku moć. 

Privatizacija medija, koja je svakako neophodna, ne čini medije i novinare profesionalnim, a građane bolje informisanim. Građani nisu jednaki pred zakonom, a pravo i pravda se u svakodnevnom životu često međusobno ne vide. Danas, 30 godina kasnije većina građana iz generacije 50+ bavi se egzistencijalnim, porodičnim i zdravstvenim problemima i nema ni vremena ni snage da se bori za bolje sutra. Noge su sve slabije, ulice izgledaju sve duže a nekadašnji ciljevi su iza horizonta. Većina njihovi potomaka, generacija 20+, nije ni jedan dan živela u uređenom društvu na ovim prostorima a mnogi svoj život vide preko granice. Shvatili smo da je prvi korak promena „resetovanje“ društva za oni koji nas nasleđuju.

Izgleda da su Monteskije i Makijaveli bili u pravu kada su korupciju definisali kao „kvarenje vlasti“ i moralno kvarenje ljudi, odnosno poništavanje društvenih vrednosti i vrlina kod građana“.  Svetska Banka je dodala definiciju, koja je u eri ekološkog ustanka od rastućeg značaja “zloupotrebu javnih resursa zarad ličnih interesa“. U osnovi je uvek posredi maksimizacija profita kršenjem zakona i morala.

Indeks percepcije korupcije (CPI) koji već 27 godina redom sačinjava na globalnom nivou, Transparency International je međunarodno priznati Indeks za poređenje intenziteta korupcije na međunarodnom planu. U 2022. g. obuhvaćeno je 180 zemalja, a Srbija je na 101 mestu u društvu Albanije, Ekvadora, Kazahstana, Paname, Perua, Šri Lanke, Tajlanda i Turska. To je najslabija pozicija Srbije za proteklih 11 godina. 

Ovo jasno ukazuje na evoluciju korupcije i slabe rezultate u borbi protiv korupcije. Srbija već 4 godine nema Strategiju za borbu protiv korupcije, u Programu Vlade borba protiv korupcije nije prioritet, reforma pravosuđa nije dala očekivane rezultate, javne nabavke su i dalje problem, često se ne poštuju antikorupcijskih odredbe i dr. Savet, kao telo koje se bavi borbom protiv sistemske korupcijom sa više decenijskim iskustvom, nažalost kako vreme odmiče, sa sve manjom verovatnoćom može predvideti sudske odluke u potencijalno koruptivnim aferama. Građani su svesni da se intenzitet korupcije u Srbiji za protekle tri decenije bitno uvećao.

Niko misleći se nije zavaravao da će privatizacija u tranzicija u Jugoslaviji i Srbiji biti jednostavna, u dominantno javnom interesu, oslobođena političkih uticaja i pod uspešnom kontrolom nefunkcionalnih institucija. Nije bila ni u zemljama u okruženju. Iz devedesetih godina nosioci krupnog kapitala ostvarenog u povlašćenim odnosom sa državom i budžetom, rukovodioci i direktori propalih firmi, učesnici u organizovanom kriminalu i drugi vlasnici kapitala neistraženog porekla bili su česti kupci  propalih velikih firmi zaostalih iz perioda Jugoslavije u toku privatizacije, stečaja ili izvršenja. 

Te firme, zbog posleratnog koncepta industrijalizacije, često su bile na ogromnim parcelama građevinskog zemljišta u atraktivnim lokacijama. Ni strani investitori ni savesni kupci nisu bili zainteresovani da kupe ove nefunkcionalne gigante jer im je bilo jasno da ne mogu da ostvare profitabilnu proizvodnju, koja kod mnogih i u periodu pred raspad i deindustrijalizaciju zemlje nije bila profitabilna. Mnogi novi vlasnici su rasprodali zalihe, inventar, objekte ili ih protivpravno stavljali pod hipoteku i otpustili radnike. Pitanje je gde e tu sagledavao potencijalni profit?

Savet za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije osnovan je 2001. g, i bio je jedino telo koje se specifično bavilo borbom protiv sistemske korupcije. Za vreme kada je Verica Barać rukovodila Savetom (2003-2012) urađene su Izveštaji poznati kao „24 privatizacije“, a od tada su urađena još 50 Izveštaja. Savetu je bilo jasno da borba  za otimanje ključnog resursa, poljoprivrednog i građevinskog zemljišta biće dugotrajna, bespoštedna, neće javna i da vlasnici kapitala i nosioci uticaja neće odustati i uvažiti javni interes, tj. interes građana kao vlasnika zemljišta. Savet je o tome sačinio nekoliko Izveštaja.

Savet je pregledao veliki broj predmeta privatizacije, i utvrdio da je izvršena privatizacija subjekata koji su bili upisani kao nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je vlasnik država. Ni u jednom predmetu nije procenjeno pravo korišćenja kao element svojine niti je procenjena svojina koju nije ni imao subjekt privatizacije. Prema tome nije ni otuđivano pravo korišćenja koje se nije moglo otuđiti bez odluke države. Građevinsko zemljište jednostavno nije ni bilo u prometu.

Krajem decembra 2009, godine donet je Zakon o planiranju i izgradnji koji je uveo institut konverzije prava korišćenja u pravo svojina bez naknade u korist kupaca uz naknadu tržišne vrednosti tog građevinskog zemljišta u momentu konverzije tog prava, umanjenu za troškove pribavljanja prava korišćenja na tom građevinskom zemljištu. Vlada donosi Uredbu o kriterijumima i postupku za utvrđivanje visine naknade. Član 4. stav 1 Uredbe definiše troškove pribavljanja prava korišćenja zemljišta kao ukupnu revalorizovanu cenu kapitala, odnosno imovine isplaćene u postupku privatizacije, odnosno postupku stečaja i izvršenja. 

Na ovaj način uvodi se druga ekonomska i pravna kategorija mnogo povoljnija za kupce.

Savet je podneo Inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Član 4. stav 1. 2010. godine. Po inicijativi Saveta za ocenu ustavnosti Uredbe Ustavni Sud nije doneo odluku u meritumu jer je donošenjem zakona Uredba stavljena van snage. Ustavni Sud je po službenoj dužnosti pokrenuo postupak i kasirao neustavnu zakonsku odredbu o besplatnoj konverziji. Na taj način je sprečena  njena primena i namera da se zbog očekivanog dugotrajnog postupka ocene ustavnosti po eventualnoj inicijativi konverzija sprovede u delo i ostane na snazi zbog dejstva odluka Ustavnog Suda za ubuduće. To se i sada radi sa istim ciljem. Zato bi bilo nužno da Ustavni Sud i ovog puta postupi na isti način i zaštiti javni interes.

Ustavni Sud je 2013. godine. Doneo odluku koja glasi „…da privatizacija ne podrazumeva prodaju zemljišta subjekata privatizacije, bez obzira na obim, vrstu i titulara prava na zemljište, već samo promenu vlasništva nad društvenim, odnosno državnim kapitalom u ovim subjektima… te je neustavna odredba kojom se omogućava konverzija prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade“. 

Savet je nastavio da prati situaciju sa zemljištem i 2012. g. sastavio Izveštaj o državnom i zadružnom zemljištu u postupku privatizacije. Savet je od državnih organa tražio podatke o ukupnom raspoloživom zemljišnom fondu u RS (poljoprivrednom i građevinskom) po jedinicama lokalne samouprave i podatke o statusu svojine na zemljištu u RS po vrstama i jedinicama lokalne samouprave u hektarima. Podaci nisu dobijeni, navedeno je da nema tih sistematizovanih podataka i da su mnogi podaci tajni. Savet se obratio Povereniku, nalog poverenika nije izvršen i Savet je podneo zahtev za administrativno izvršenje rešenje.

Nakon izjašnjavanja Ustavnog suda donet je zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu u 2015. g. Savet je smatrao da je zakon diskriminatorski i u sukobu sa odredbom člana 21 Ustava. Ujedno jednokratno plaćanje od subjekata koji nisu oslobođeni donosi popust od 30 odsto. Savet podnosi Inicijativu Ustavnom Sudu 2015. g, ali odluka nije donesena. Od 2011-2015. izdato je samo deset rešenja sa ukupnim iznosom naknade od 400,000 Evra što je zanemarljivo i 39 rešenja bez naknade. Jasno je da se vlasnicima privatizovanih objekata ne žuri, oni ne odustaju već samo čekaju da neka druga vlast donese drugu odluku.

Izglasavanjem Zakona o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji (26. juli) ukida se naknada za konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskom zemljištu a njegovim ekspresnim potpisivanje onemogućava se pravo poslanika da traže proveru ustavnosti za predloga zakona. Tužan dan za građane Srbije i poslednji čin trodecenijske mučne drame pljačkaške privatizacije jednog siromašnog izmučenog naroda. Zakon ovolikog značaja zahteva bolju skupštinu.

Vlada ima pravo da predloži Izmene i dopune Zakona, ali ne po slobodnoj proceni javnog interesa već prema objektivnom i razumnom osnovu sa objektivnim pokazateljima. Predlagač smatra da će se ovim zakonom omogućiti brže i transparentnije dobijanje građevinskih dozvola, da će se otključati 5,000 nenavedenih lokacija za izgradnju 15 miliona kvadrata po privođenju građevinskog zemljišta nameni i izgradnjom planskih objekta. Procena da će imati pozitivni efekat na javne prihode (takse na buduće objekte, PDV na promet nekretnina, porez na zarade, dobit preduzeća, zapošljavanje itd.) je paušalna. Ti prihodi postoje i kada se plati građevinsko zemljište. 

Treba imati na umu npr. da ne postoji strategija izgradnje Beograda i da preterana izgradnja stanova u siromašnoj zemlji sa skupim kreditima može stvoriti probleme. Stanova je sve više a njihova cena ne pada. Preteranom gradnjom opterećujemo ionako slabu i dotrajalu  infrastrukturu, imajući u vidu da mnogi delovi grada nemaju rešeni problem ni kanalizacije. Investitorska arhitektura i neadekvatna zaštita spomenika kulture menja estetiku pojedinih delova (Vračar) i raskida vezu sa prošlošću. Najeklatantniji primer je da K Distrikt (stambeni kompleks) ispod Kalemegdana onemogućava da se sa reke vidi Kalemegdanska tvrđava a sa tvrđave se više ne vidi reka. Srbija je uvela digitalizaciju za transparentnije i efikasnije dobijanje raznih dozvola i dokumenata. 

Da bi se procenio efekat Izmena treba navesti tih 5,000 lokacija i proračunati koliko bi se dobilo da ih država parceliše i prodaje u odnosu na besplatno poklanjanje. Vrednost zemljišta može biti desetine puta veća nego kapitala. Gruba procena je između 3 i 5 milijardi evra što nije beznačajno za državu koja se zadužuje. Besplatno uknjiženi vlasnici mogu prodati lokacije npr. strancima i na račun poklona države steći velika sredstva (IMT, Luka Beograd, RAD itd.). Očigledno da se radi o privilegovanim pojedincima. U svetu se smatra da promet nekretninama ima veliki koruptivni potencijal za pranje para.

Treba imati na umu da prilikom izgradnje npr. stambene zgrade, u zavisnosti od lokacije, 20-30 odsto troškova ide na obezbeđivanje zemljišta. Da li to znači da će kvadrat, kada se taj trošak ukloni, biti 30% jeftiniji ili će zarada investitora biti za toliko veća. Kad država prodaje zemljišta 50 odsto naknade se odvaja za restituciju.

U suštini država poklanja ono što pripada građanima. Izmene i dopune nisu u saglasnosti sa drugim Zakonima.

Savet je 8. maja Vladi dostavio mišljenje o predlogu zakona.

Oči Saveta uprte su u Ustavni Sud koji svakako zna da je po službenoj dužnosti Ustavni Sud već ranije presudio da je konverzija bez naknade protiv Ustavna. Službena dužnost je obaveza, a o postupanju Suda biće zapisano u istorija ove države.