Mreža za ekološki otisak, svake godine izračunava Dan ekološkog duga koristeći podatke o nacionalnom otisku i biokapacitetu. Izračunali su da čovečanstvo troši 1,7 planeta, iako nam je na raspolaganju samo jedna. Ove godine Dan ekološkog duga globalno je pomeren unapred za 5 dana što može da se gleda kao izvestan napredak ali to je još uvek nedovoljno, objašnjava Aleksandra Ugarković iz beogradske kancelarije Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF Adria:

Na globalnom nivou ekološki dug je pomeren unapred ali situacija u našoj zemlji i zemljama regiona je ista kao i prošle godine. Nema napretka nego stagniramo. Ove kao i prošle godine u ekološki dug ušla je prva Slovenija 18. aprila, zatim Crna Gora 17. maja, 29 maja Hrvatska i BiH. Severnu Makedoniju živi na kredit od 6. a Srbija od 8 jula, dok Albanija još nije potrošila prirodne resurse koji su joj na raspolaganju,ona će u ekološki dug ući 3. novembra. Prema rečima Aleksandre Ugarković pohvalno je da ne nazadujemo, a sigurno moramo da uložimo mnogo veće napore u pogledu smanjenja emisija CO2 u odnosu na koji se računa Dan ekološkog duga :

Iz WWF a podsećaju da je Dan ekološkog duga još jedno upozorenje na to koliko preterano koristimo prirodne resurse i emitujemo CO2 u atmosferu i upućuju apel na odgovornije ponašanje svih nas:

Kao posledice prekomernog trošenja prirodnih resursa i većeg zagađenja imamo ekstremne klimatske događaje poput toplotnih talasa, suša, velikih požara, olujnih vetrova, razornih poplava širom planete. Unutar „proračuna“ Zemljinih prirodnih resursa bili smo sve do oko 1970. godine, kada je Dan ekološkog duga obeležen 23. decembra. Već 1980. godine smo u dug ušli 13. oktobra a 2010. godine 28. avgusta. Svake godine se, sa izuzetkom 2020. godine, Dan ekološkog duga obeležava sve ranije.Taj dan je zbog pandemije virusa korona, bio pomeren 24 dana unapred pošto je čovečanstvo trošilo manje resursa. Ponadali smo se da možemo da smanjimo ekološki dug I taj datum pomerimo. To smo uspeli ove godine ali treba još mnogo napora da uložimo u smanjenje dekarbonizacije i ostvarimo cilj Međuvladinog panela o klimatskim promenama o smanjenju emisije CO2 za 43% do 2030. Rešenja postoje ali treba da se ogovornije ponašamo prema prirodi i njenim resursima, da ih ne trošimo i nemilice rasipamo kako bi sačuvali Planetu i za buduće generacije.