1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
MigracijaEvropa

EU: Svađa oko reforme azila nema kraja

21. jul 2023.

Ministri unutrašnjih poslova EU razgovarali su o poslednjem važnom delu reforme sistema azila u Logronju u Španiji. Ali zapelo je na temi „kriznog mehanizma“. Ne stiče utisak da će se dogovor skoro postići.

https://p.dw.com/p/4UChT
Migranti ostavljeni bez hrane i vode u putstinji - po naredbi odzogo, a ovoj je trenutak lične ljudskosti
Migranti ostavljeni bez hrane i vode u putstinji - po naredbi odzogo, a ovoj je trenutak lične ljudskostiFoto: Mahmud Turkia/AFP

Pre šest nedelja, skoro svi ministri unutrašnjih poslova EU pohvalili su sporazum o reformi zakona o migracijama i procedurama za azil i čak ga okarakterisali kao „istorijski". Posle višegodišnjih pregovora, konačno je postignut dogovor o veoma osetljivom i ponekad emotivnom pitanju migracija, iako bez glasova Poljske i Mađarske.

Na samitu EU nešto kasnije, ove dve zemlje su još jednom jasno stavile do znanja da ni pod kojim uslovima neće pristati na rešenje da oni koji odbijaju da prime izbeglice iz preopterećenih zemalja poput Grčke ili Italije pod određenim ključem plaćaju neku vrstu odštete od 20.000 evra po izbeglici. Mađarski premijer Viktor Orban je krajem juna nedvosmisleno rekao: „Nećemo platiti".

Sada je ponovo ugrožen čitav paket koji sadrži šest zakona. Tokom obnovljenih neformalnih konsultacija u španskom vinogradarskom gradu Logronjo, ministri EU nisu uspeli da se dogovore o poslednjem detalju koji nedostaje.

Ali tek kada se sve odluči ceo paket može biti poslat na teške pregovore sa skeptičnim Evropskim parlamentom. Cilj je da se zakoni donesu na proleće sledeće godine, pre nego što se parlamentarci oproste od svakodnevnog posla i fokusiraju na kampanju za evropske izbore u junu 2024.

U slučaju krize vraćanje izbeglica?

Ali šta je poslednje sporno pitanje? Trebalo bi pronaći propis za vanredne situacije - u slučaju neočekivano veliki broj migranata želi da uđe u neku od zemalja na spoljnim granicama i zatraži azil.

Prema željama „prvih zemalja” na jugu, a to su Grčka, Italija, Španija, Malta i Kipar, ovaj krizni mehanizam bi trebalo da izgleda ovako: u slučaju velikog broja dolazaka, migranti bi jednostavno mogli da nastave ka severu Evrope bez provere.

Osim toga, u vremenima krize, trebalo bi obustaviti povratak migranata u zemlje na jugu, koje bi zapravo bile odgovorne - prema Dablinskim pravilima o azilu.

Poljska granica sa Belorusijom
Poljska granica sa BelorusijomFoto: Michal Dyjuk/AP Photo/picture alliance

Kontroverzni krizni mehanizam žele da iskoriste i Poljska i baltičke zemlje ukoliko se na njihovim spoljnim granicama, koje su ujedno i spoljne granice EU, pojavi veliki broj migranata, koje bi usmerile Rusija ili Belorusija, kao što je to bio slučaj ranije. Ove zemlje žele da zadrže migrante na granicama duže vreme ili da ih vrate u Belorusiju bez ispitivanja pojedinačnog slučaja.

Krizni mehanizam ugrožava kompromis oko azila

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer odbacila je ovaj krizni mehanizam. „Ne, Nemačka ne može da živi sa tim", rekla je ona na sastanku ministara u Španiji, koja trenutno predsedava EU.

Nensi Fezer
Nensi FezerFoto: Bernd Riegert/DW

Zašto je nemačka ministarka tako reagovala? Zato što je Nemačka glavna destinacija za tražioce azila unutar EU. U Nemačkoj je 2022. podneto 250.000 zahteva za azil. Deklarisani cilj Nensi Fezer je smanjenje broja dolazaka u Nemačku. Ako je moguće, treba voditi računa o migrantima i odlučiti o njihovoj daljoj sudbini u zemljama prvog ulaska, odnosno na spoljnim granicama - po pravilu u Grčkoj ili Italiji.

Ministri su se zato dogovorili o novim, bržim „graničnim procedurama" u centrima na spoljnim granicama kako bi se brzo deportovali azilanti koji nemaju šanse da dobiju azil. Prema pravnom paketu EU o azilu, kako bi se rasteretile pogranične zemlje, nekoliko desetina hiljada ljudi koji će verovatno imati pravo na azil biće potom raspoređeno prema ključu po svim zemljama EU. Zemlje koje ne prime dodeljene ljude morale bi da plate 20.000 evra odštete po osobi.

Ljudi će se još neko vreme daviti u Sredozemlju na putu ka Evropi
Ljudi će se još neko vreme daviti u Sredozemlju na putu ka EvropiFoto: JOKER/IMAGO

Visoki zvaničnici EU ističu da će zakonodavnom paketu, koji je sada u fazi finalizacije, trebati još nekoliko godina pre nego što zaživi na terenu. Ne treba očekivati trenutnu pomoć onima koji se dave u Sredozemnom moru ili efekat odvraćanja koji bi trebalo da drastično smanji broj dolazaka, smatraju stručnjaci Evropske komisije.

Sporazum s Tunisom kao model

Paralelno sa reformisanim pravilima, Evropska unija se oslanja na više sporazuma sa tranzitnim zemljama i zemljama porekla migranata. Švedska ministarka za migracije Malmer Stenegard pohvalila je izjavu o namerama za sporazum o migraciji koji je dogovoren sa Tunisom prošlog vikenda: „Tunis je odličan primer kako treba da delujemo da bismo izbegli gubitak života".

UNHCR će dobiti novac da se pobrine o migrantima u Sahari
UNHCR će dobiti novac da se pobrine o migrantima u SahariFoto: Mahmud Turkia/AFP

Naravno, kritičari sporazuma sa Tunisom, koji se u principu može svesti na pružanje ekonomske pomoći za zadržavanje migranata, vide stvari drugačije. Više od 100 evropskih humanitarnih organizacija, okupljenih u Evropskom savetu za izbeglice i prognane, tvrdi da će EU svoju migracionu politiku preusmeriti na treće zemlje, bez obzira da li njima upravljaju autokrate, kao što je slučaj sa Tunisom.

Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson oštro je odbacila ovu optužbu. „Mi svoju odgovornost za imigraciju ne prepuštamo drugima, ali je važno izbeći gubitak života. Zbog toga je apsolutno neophodno raditi sa partnerskim zemljama, a Tunis je jedna od njih".

Više novca za UN u Tunisu

Ministri unutrašnjih poslova EU primili su k znanju izveštaje o stotinama ljudi koje su tuniske bezbednosne snage ostavile u pustinji bez vode i hrane. Ali direktne kritike na račun „zemlje partnera” nije bilo. „Moramo da sarađujemo sa Tunisom. Nemamo izbora", rekla je Stenegard. Jasno je, prema zvaničnicima EU, da političari EU nemaju direktan uticaj na tuniske vlasti.

Umesto toga, nemačka ministarka Nensi Fezer računa na saradnju. „Red i kontrola su veoma važni. Ljudi koji nažalost ne mogu da ostanu sa nama ovde moraju biti vraćeni". Fezer je objasnila da nemačka savezna policija zadužena za granice već radi na obuci lokalne granične policije u Tunisu, kako bi ih naučila da se pridržavaju standarda zaštite ljudskih prava i rekla: „Mislim da je ovo najefikasniji način".

Ilva Johanson
Ilva JohansonFoto: Bernd Riegert/DW

„Ostavljanje ljudi u pustinji je neprihvatljivo", kaže komesarka Ilva Johanson. Ona, međutim, nije kritikovala tunisku vladu, već je najavila dodatnu pomoć. „Postoje izazovi sa kojima se moramo suočiti. Za nekoliko dana ćemo zaključiti novi sporazum sa UNHCR-om za finansiranje pomoći ljudima koji su prepušteni sami sebi u pustinji."

Pregovori se nastavljaju

U narednih nekoliko nedelja, ambasadori EU u Briselu trebalo bi da uklone poslednje prepreke za veliki reformski paket, uključujući i kontroverznu uredbu o vanrednim situacijama. Ministri su tako preneli vruć krompir dalje.

To što Poljska i Mađarska insistiraju da ni pod kakvim uslovima neće primeniti paket azila kada on zaista stupi na snagu za godinu-dve ne smeta previše evropskim komesarima za unutrašnje poslove. Na pitanje DW, Ilva Johanssn je rekla: „Nisam nervozna zbog toga." Što je možda i razumljivo jer će do tada verovatno biti formirana nova komisija EU i Johanson više neće biti na funkciji.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.