Henri Kisindžer, jedan od najpoznatijih i najuticajnijih svetskih diplomata, boravio je u Kini, gde se sastao sa predsednikom ove zemlje Sijem Đipingom.
Iznenadna poseta nekadašnjeg američkog državnog sekretara glavnom gradu Kine, usledila je posle niza dolazaka zvaničnika aktuelne američke administracije koja nastoji da popravi odnose sa ovom azijskom zemljom.
Kisindžer, koji ima 100 godina, odigrao je važnu ulogu u pomaganju Kini da izađe iz diplomatske izolacije tokom 1970-ih.
Amerika je naglasila da je Kisindžer u Pekingu u privatnoj poseti.
Imajući u vidu koliko je uvažen i cenjen u Kini, on je verovatno važan kanal u pregovorima i otopljavanju odnosna Kine i Amerike, smatraju stručnjaci.
- „Nedelja koja je promenila svet“: Kako se Kina pripremala da dočeka Niksona
- Amerika i Kina postigle dogovor da smanje međusobne napetosti
- Amerikanci oborili još jednu letelicu, Kina optužuje SAD: „Bar 10 puta ste ušli u naš vazdušni prostor“
- Rat protiv Amerike bio bi katastrofa, upozorio kineski ministar odbrane
Kisindžer se sastao sa Sijem Đipingom u Djaojutaj državnoj kući, intimnijem prostoru u odnosu na Veliku dvoranu naroda gde se uglavnom održavaju sastanci sa stranim diplomatama.
U kratkom i šturom saopštenju objavljenom posle susreta, osim pohvale Kisindžeru da je „legendarni diplomata“ i podsećanja na njegova prethodna dostignuća u posredovanju i približavanju ovih zemalja, drugih detalja sa sastanka nema.
Kisindžer koji je došao u ponedeljak, 17. jula, sastao se sa Vang Jiom, ministrom spoljnih poslova i Li Šanfuom, ministrom odbrane koji je od ove nedelje pod američkim sankcijama.
Izjave kineskih ministara o sastancima bile su pomirljivog ton i istakli su potrebu za međusobnim poštovanjem, saradnjom i „mirnom simbiozom“ dve supersile.
U saopštenju se navodi i da je Kisindžer izjavio da je „prijatelj Kine“ i da „ove zemlje ne mogu sebi da priušte da budu protivnički nastrojene“.
U kojoj meri je američka vlada učestvovala u poseti jednog od njenih najvećih diplomata nije poznato.
Ned Prajs, portparol Stejt departmenta, rekao je ranije ove nedelje da je vlada upoznata sa Kisindžerovom posetom i da su kineski zvaničnici o tome obavestili državnog sekretara Antonija Blinkena kada je u junu boravio u Pekingu.
Posle Blinkena, Kisindžer je jedini američki zvaničnik sa kojim se Si Điping sreo poslednjih nedelja, što govorio o nivou poštovanja koje ovaj 100-godišnji veteran američke diplomatije i dalje ima u Kini.
Kinu su posetili i Dženet Jelen, ministarka finansija i Džon Keri, specijalni izaslanik SAD-a za klimatske promene, ali se nisu sreli sa kineskim predsednikom.
Iako je Kisindžer stekao kontroverznu reputaciju u drugim delovima Azije zbog uloge u Vijetnamskom ratu, u Kini ga i dalje cene, jer je pomogao zemlji da izađe iz diplomatske izolacije.
On je 1971. godine, iako nije bilo zvaničnih diplomatskih odnosa između Amerike i Kine, tajno posetio Peking kako bi organizovao posetu tadašnjeg američkog predsednika Ričarda Niksona.
Godinu dana kasnije, Nikson je posetio Kinu i sastao se najvažnijim liderima, među kojima i sa Mao Cedungom.
Time je prokrčen put za normalizaciju diplomatskih odnosa, ali i kinesko otvaranje svetu.
Henri Kisincer je od tada posetio Kinu više od 100 puta, navodi se saopštenju.
Trenutni odnosi Kine i Amerike su zategnuti i obeleženi nizom incidenata i napetosti.
Ulje na vatru dolila je prošlogodišnja poseta nekadašnje predsednice donjeg doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu, ostrvu koje Kina smatra svojom teritorijom.
Prethodno su predsednici Kine i SAD razmenili oštre poruke u vezi sa Tajvanom.
Usledio je potom i incident sa kineskim balonom koji je nedeljama bio iznad Severne Amerike da bi ga na kraju oborila američka vojska.
Vašington je tada optužio Peking za špijunažu, što je Kina odlučno negirala i tvrdila da je reč o letelici koja prikuplja meteorološke podatke.
Peking i Vašington se razilaze i u vezi sa globalnim političkim tokovima, kao i u vezi sa ratom Rusije i Ukrajine.
Henri Kisindžer i „Nobelova nagrada za rat“
Kisndžer je 1973. godine, kada je bio američki državni sekretar, dobio Nobelovu nagradu za mir.
Dodeljivanje nagrade čoveku koji je učestvovao u nekim od najkontroverznijih epizoda američke spoljne politike, kao što su tajna bombardovanja u Kambodži i podrška diktatorskim vojnim režimima u Južnoj Americi, iznenadilo je popriličan broj ljudi.
Kisindžer je nagradu dobio zajedno sa severnovijetnamskim liderom Le Duk Toom za njihovu ulogu u pregovorima u postizanju primirja tokom Vijetnamskog rata.
Dvojica članova Nobelovog komiteta iz protesta su podneli ostavke, a Njujork tajms je na ovu vest reagovao nazvavši nagradu „Nobelovom nagradom za rat“.
Za Kisindžera se navodi i da je član Bilderberške grupe koja se smatra jednom od najkontroverznijih tajnih organizacija na svetu.
Pogledajte ovu priču
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
