Specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak u sredu je u Briselu imao odvojene susrete, jedan sa glavnim pregovaračem Srbije Petrom Petkovićem, drugi sa kosovskim šefom pregovaračke ekipe Besnikom Bisljimijem (Bislimi) o novoj rundi dijaloga između Kosova i Srbije.
Do zajedničkog sastanka, takozvane trilaterale za sada neće doći.
Kosovski glavni pregovarač Besnik Bislimi je naveo da je bila procena Miroslava Lajčaka da se ne održi zajednički susret između EU, Kosova i Srbije. On je potvrdio da se razgovaralo o skevenciranju primene dogovora o putu ka normalizaciji odnosa, koji su lideri postigli u februaru u Briselu.
"Lajčakov stav je izgleda bio da u ovom trenutku, trilateralni sastanak, ne bi nužno doprineo finalizaciji dokumenata, jer on smatra da još postoji potreba za dodatnom koordinacijom pre nego što se to desi. Postoje čak ideje, prema njemu (Lajčaku), da bi pitanje sekvenciranja zahtevalo sastanak na visokom nivou. Jasno je da glavni pregovarači ne mogu uspešno da završe ovaj proces", izjavio je Bislimi na kraju susreta sa Lajčakom.
On je dodao da ovo pitanje ima veze i sa nadležnostima glavnih pregovarača koliko bi oni mogli dovesti ovaj proces do finalne faze.
Bislimi je rekao da je sa specijalnim predstavnikom Evropske unije (EU) za dijalog razgovarao i o sprovođenju deklaracije o nestalima te dogovoru o energetici.
Nakon današnjih razgovora oglasio se i specijalni evropski predstavnik za dijalog Miroslav Lajčak, potvrdivši da se raspravljalo o dugačkoj listi pitanja dijaloga počevši od implementacije Sporazuma od 27. februara i deeskalacije na severu.
On je najavio nastavak razgovora u narednom periodu.
Kako je ranije rečeno iz sedišta Unije, fokus razgovora biće primena dogovora o putu ka normalizaciji odnosa, koji su Priština i Beograd postigli u Briselu 27. februara, kao i koraci ka deeskalaciji situacije na severu Kosova.
Reč je o prvom sastanku nakon nastalih tenzija na severu Kosova te u svetlu dogovora koje je Kosovo postiglo sa Unijom, 10. jula, o koracima koji bi vodili ka deeskalaciji.
Odnosi Kosova i Srbije su dodatno zaoštreni krajem maja kada su novoizabrani gradonačelnici uz pomoć policije ušli u opštinske zgrade, čemu se usprotivilo lokalno srpsko stanovništvo.
Pripadnici srpske zajednice, koji su većina na severu Kosova, bojkotovali su poslednje aprilske izbore i ne prihvataju rezultate, odnosno nove gradonačelnike koji dolaze iz redova albanske zajednice.
Oni svakodnevno protestuju ispred opštinskih zgrada u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku sa zahtevom da gradonačelnici ne dolaze na posao i da se sa severa povuče specijalna jedinica Policije Kosova.
Međunarodna zajednica je 3. juna zatražila od zvanične Prištine da preduzme mere ka deeskalaciji, koje su obuhvatale povlačenje policije iz opštinskih zgrada, premeštanje gradonačelnika u alternativnim objektima te raspisivanje vanrednih lokalnih izbora uz učešće Srba.
Vlada Kosova je odbijala da ispoštuje ove zahteve i to je razlog zašto je Unija sredinom juna uvela mere protiv zvanične Prištine.
EU je insistirala da nema govora o nastavku dijaloga dok se ne smiri stanje na severu Kosova.
