Partije Albanaca na jugu Srbije kritikovale su imenovanje dvojice funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) na čelo Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu.
To telo, čiji je zadatak da unapređuje uslove života u ove tri opštine u kojima živi albansko stanovništvo, gotovo dve godine bilo je bez predsednika.
Odlukom Vlade Srbije, 8. juna novi predsednik Koordinacionog tela postao je Aleksandar Martinović, ministar državne uprave i lokalne samouprave.
Poslanik SNS-a i lokalni političar iz Bujanovca Nenad Mitrović imenovan je za direktora Službe Koordinacionog tela.
Predsednik Demokratske partije Albanaca Ragmi Mustafa smatra da je Koordinaciono telo "pasivno" i da to proističe iz "nezainteresovanosti države" da rešava probleme albanske nacionalne manjine.
"Za dve godine bez predsednika Koordinacionog tela nema nikakvog opravdanja", rekao je Mustafa za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Od novog rukovodstva očekuje da "počne da rešava probleme kako bi se Albanci osećali kao ravnopravni građani Srbije".
Ipak, ne veruje da će se to ostvariti.
Smatra da "Srbija ne radi dovoljno" da unapredi prava Albanaca, dok sa druge strane, "traži maksimum prava za Srbe na teritoriji Republike Kosovo".
Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine.
Šta odgovara država?
Odgovarajući na kritike albanskih političkih predstavnika, iz Ministarstva državne uprave i Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, ističu da je Srbija "u potpunosti posvećena integraciji nacionalnih manjina u sve državne institucije".
"U lokalnim kancelarijama Službe Koordinacionog tela najveći broj zaposlenih su pripadnici albanske nacionalne manjine", navodi se u pisanom odgovoru za RSE.
Dodaju i da u radu Koordinacionog tela učestvuju i predsednici opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, "koji su u najvećem broju albanske nacionalnosti".
Kako je naglašeno, državni organi i Nacionalni savet Albanaca izradili su trogodišnji plan integracije pripadnika albanske nacionalne manjine u javnom sektoru i državnim organima.
"Očekujemo da u saradnji sa Nacionalnim savetom radimo zajednički na praćenju implementacije ovog dokumenta i ostalim aktivnostima koji se odnose na integraciju", zaključuje se u odgovoru.
Sinani: "Srbija odbija da uključi Albance"
Ardita Sinani, funcionerka Partije za demokratsko delovanje i savetnica premijera Kosova Aljbina Kurtija, smatra da je imenovanje Martinovića "dokaz da je Srbija veoma daleko od demokratskih vrednosti".
"Iako je ovo telo dužno da afirmiše prava Albanaca u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, Vlada Srbije ga tretira kao stranačko telo", ocenila je Sinani na Fejsbuku.
Sinani tvrdi da se ovim imenovanjima krši sporazum o reorganizaciji Koordinacionog tela iz 2009. godine, koji su potpisali Vlada Srbije, albanski politički predstavnici Preševske doline i Organizacija za bezbednost i saradnju (OEBS).
Ona je navela da je sporazumom bilo predviđeno angažovanje kadrova albanske manjine iz tri opštine u sferama od vitalnog značaja u radu ovog organa vlasti.
"Paradoksalno je da država, SNS i (predsednik Srbije) Aleksandar Vučić pozivaju Srbe sa severa Kosova da napuste institucije Republike Kosovo, a sa druge strane odbijaju bilo kakvo uključivanje Albanaca Preševske doline u državne institucije", napisala je Sinani.
Sa druge strane, ministarstvo na čijem je čelu Aleksandar Martinović i Koordinaciono telo za RSE odgovaraju da sporazum "nije prekršen".
Podsećaju i da su svi prethodni predsednici Koordinacionog tela za jug Srbije i direktori Službe bili "pripadnici većinskog naroda".
Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 pripadnika albanske nacionalne manjine.
Najviše ih je u tri opštine na jugu – Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Od toga, ubedljivo najviše Albanaca živi u opštinama Preševo i Bujanovac, više od 56.000. Sledi opština Medveđa u kojoj živi oko hiljadu Albanaca.
Albanci u parlamentu Srbije imaju samo jednog predstavnika – u aktuelnom sazivu to je Šaip Kamberi iz Partije za demokratsko delovanje.
Nijednoj nacionalnoj manjini nije zagarantovano poslaničko mesto u Skupštini Srbije ali imaju niži procentualni prag na izborima koji im omogućava lakši ulazak u parlament.
Više od dvadeset godina Koordinacionog tela za jug Srbije
Koordinaciono telo za tri opštine na jugu Srbije, Preševo, Bujanovac i Medveđu osnovano je pre više od 20 godina, nakon sukoba između policije i vojske sa takozvanom Oslobodilačkom vojskom Preševa, Medveđe i Bujanovca.
Sukobi su izbili posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma juna 1999. godine, čime je okončan rat na Kosovu.
Oružani okršaji na jugu Srbije trajali su do maja 2001. godine.
Koordinaciono telo trebalo je da pomogne u smirivanju međuetničkih tenzija i normalizaciji života u Preševskoj dolini.
Osnivački akt predviđa da se država fokusira na ubrzano ekonomsko osnaživanje i političku i društvenu integraciju u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave naglašavaju su Preševo, Bujanovac i Medveđa "jedine opštine u Srbiji" kojima se transferiše i novac iz republičkog budžeta i od strane Koordinacionog tela.
Prema podacima koji su dostavljeni RSE, kroz budžet Koordinacionog tela je u tri opštine od 2000. godine uloženo preko 71 milion evra.
Najviše je novca uloženo, navodi se, u infrastrukturu – izgradnju i rekonstrukciju puteva, vodovodne i električne mreže, škola i drugih objekata - preko 63 miliona evra.
Za subvencije je izdvojeno preko tri miliona evra, a sličan iznos je tokom postojanja Koordinacionog tela opredeljen i za socijalna davanja u tri opštine.
Budžet Koordinacionog tela za 2023. godinu veći je od tri miliona evra.
Za tri opštine na jugu Srbije novac izdvaja i Kosovo.
U budžetu Kosova za 2023. za Preševo, Bujanovac i Medveđu je izdvojeno 1,2 miliona evra.
Novoimenovani direktor najavljuje "aktivnije delovanje"
Novoimenovani direktor Službe Koordinacionog tela Nenad Mitrović rekao je za RSE da će ovo telo "aktivnije delovati".
"Biću na raspolaganju svima, bez obzira na versku, nacionalnu i političku pripadnost", rekao je Mitrović.
Uveren je da je "velika prednost" to što je na čelu Koordinacionog tela ministar u Vladi Srbije.
"Jer sve probleme koje imamo, (Martinović) može direktno da iznese na sednici Vlade", rekao je Mitrović.
On nije hteo da komentariše kritike političkih predstavnika Albanaca o imenovanju njega i Aleksandra Martinovića.
Opozicija: "Nezadovoljni i Srbi na jugu Srbije"
Imenovanje čelnika SNS-a kritikovao je i deo stranaka opozicije u parlamentu Srbije.
Opštinski odbor Narodne stranke u Bujanovcu u proteklih nekoliko godina u više navrata je zvanično tražio smenu rukovodstva Koordinacionog tela, podsetio je regionalni funkcioner Narodne stranke Saša Arsić.
On za RSE ističe da od imenovanja Martinovića i Mitrovića ne očekuje da "bitno poprave postojeće stanje".
"Obojica su imali priliku da svojim dosadašnjim radom dokažu suprotno. Nijedna od kapitalnih investicija nije stigla u Bujanovac, a nije u pitanju jedna, već više od deset godina od kada je SNS na vlasti", kaže Arsić.
On ipak smatra da imenovanje Mitrovića "ima i jednu dobru stranu".
"Dobro je što je on čovek sa ovih prostora i nadam se da će bolje sagledati problem Srba koji ovde žive", ocenio je Arsić.
Naglašava da su opštine na jugu Srbije siromašne i nerazvijene.
"Interes države da poboljša odnose Srba i Albanaca"
Prva poseta ministra Aleksandra Martinovića kao predsednika Koordinacionog tela bila je 3. jula opštini Medveđa, gde su u junskim poplavama štetu pretrpeli infrastrukturni objekti, putevi i poljoprivredno zemljište.
Najavio je njihovu sanaciju.
"Ovde u slozi i jedinstvu žive svi dobri domaćini, i Srbi i Albanci, i jedni i drugi u Srbiji vide svoju otadžbinu. Obavezni smo da podjednako pomognemo svima, kao i da nastavimo da negujemo dobre odnose između Srba i Albanaca, jer je to jedini garant napretka ovog dela Srbije", rekao je Martinović.
Prema njegovim rečima, interes države je da poboljšava odnose između Srba i Albanaca.
Dodao je i da će država uložiti više novca kako bi mladi ostali na jugu zemlje, i da su "mir, sloga i ekonomski napredak ovog kraja politika koju vodi i za koju se zalaže rukovodstvo Srbije".
Albanci traže reciprocitet u pravima
Reciprocitet prava za Albance u Srbiji sa pravima Srba na Kosovu, bio je zahtev albanskih političkih predstavnika.
U tom cilju sastali su se 4. februara u Prištini sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem.
Albanci sa juga Srbije su još sredinom 2018. usvojili deklaraciju kojom su zatražili od Beograda, Prištine i Brisela da se rešavanje statusa albanske nacionalne manjine u Srbiji uvrsti u konačni dokument briselskog dogovora između Beograda i Prištine.
Srbija i Kosovo vode dijalog, pod pokroviteljstvom Evropske unije, o normalizaciji odnosa.
Taj proces treba da rezultira pravno obavezujućim sporazumom.
Facebook Forum