Američka administracija deli zabrinutost Kongresa zbog pojačanih tenzija na severu Kosova, navedeno je u odgovoru iz Bele kuće na upit Glasa Amerike povodom pisma američkih senatora upućenog američkom predsedniku Džou Bajdenu zbog nedavnih napetosti između dve strane.
"Američki zvaničnici u Vladi, uključujući Belu kuću i Stejt department blisko sarađuju sa partnerima iz Evropske unije kako bi pronašli diplomatsko rešenje za nedavne događaje. Od lidera Kosova i Srbije zatražili su deeskalaciju, kao i da se ponovo usredsrede na primenu sporazuma o normalizaciji koji su potpisani tokom godine", navedeno je u odgovoru portparola Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće.
"Jasno smo ukazali da će normalizacija odnosa, učešće u demokratskim procesima i poštovanje vladavine prava doprineti stabilnosti i bezbednosti na severu Kosova", navedeno je u odgovoru Bele kuće na upit Glasa Amerike.
Grupa demokratskih i republikanskih senatora od američkog predsednika i administracije zatražila je da se, kako je navedeno, prioritetno osvrne na sve goru bezbednosnu situaciju između Kosova i Srbije.
Pismo zabrinutosti
Apel predvodi Džin Šahin, demokratska senatorka i predsedavajuća Pododbora za Evropu i regionalnu bezbednost pri Odboru za spoljne poslove, a potpisali su ga demokrate Kris Marfi, Kris van Holen, Ben Kardin, Piter Velč, Dik Durbin, i republikanci Pit Rikets i Tom Tilis.
"Pišemo vam da izrazimo zabrinutost zbog pogoršanja situacije na severu Kosova, gde je u nedavnim sukobima Srba sa pripadnicima KFOR-a povređeno skoro 40 pripadnika NATO mirovnih trupa. Od tih napada, alarmiraju nas odluke i Kosova i Srbije koje nastavljaju da eskaliraju, umesto da deeskaliraju tenzije. Posebno nas brine bezbednost skoro 600 američkih vojnika koji služe u okviru KFOR-a. Cenimo diplomatske napore SAD da deeskaliraju krizu, ali na njih se ne odgovara recipročno, posebno od strane Kosova", navodi se u apelu administraciji SAD.
Senatori apeluju na predsednika SAD da izvrši diplomatski pritisak kako bi se okončala aktuelna kriza i nastavio napredak u primeni Ohridskog sporazuma. Posebno, kako se navodi, iskazuju zajedničku podršku predlogu EU za smirivanje tenzija između Kosova i Srbije.
Grupa senatora predložila je Bajdenu i da razmotri odlaganje prodaje vojne opreme ako se obe strane ne obavežu da će primeniti predlog EU. Najavili su i preispitivanje podrške Kongresa ako Kosovo i Srbija "ne pokažu uzdržanost i ne budu radili na deeskalaciji bezbednosne situacije." Takođe traže od administracije da Senatu dostavi izveštaj o trenutnoj bezbednosnoj situaciji na severu Kosova i osigura bezbednost američkih vojnika u okviru KFOR-a.
Kada je pismo senatora isporučeno, kako se navodi, vlast u Srbiji najavila je puštanje trojice kosovskih policajaca koji su bili u pritvoru od 14. juna.
Pretres o Zapadnom Balkanu
Senatori Šahin, Marfi, Van Holen, Kardin, Rikets i Tilis su ranije ovog meseca apelovali na smirivanje situacije između srpskih i kosovskih snafga. Šahin, Marfi i Rikets su, kako se navodi, nedavno razgovarali i sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem i apelovali na isto.
Na inicijativu senatorke Šahin, Odbor za spoljne poslove u Senatu je prošlog meseca održao pretres o Zapadnom Balkanu, što je usledilo nakon njenog predloga da se donese zakon koji će promovisati saradnju između SAD i Zapadnog Balkana.
Američki senatori su se predsedniku Bajdenu obratili u trenutku novih napetosti u odnosima Kosova i Srbije i novog zastoja u dijalogu dve strane, kojim posreduje Evropska unija - uz podršku Sjedinjenih Država.
Napetosti su eskalirale su kada su nesrpski gradonačelnici, izabrani na glasanju koje je bojkotovala srpska zajednica, uz asistenciju kosovske policije pokušali da uđu u opštinske kancelarije u tri opštine sa srpskom većinom: Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.
To je iniciralo proteste koji su u jednom trenutku eskalirali u sukobe sa pripadnicima KFOR-a u kojima je povređeno 30 njenih pripadnika – a ukupno više od 60 ljudi.
Nakon toga je na severu Kosova uhapšeno više kosovskih Srba zbog sumnje da su počinili napade na pripadnike KFOR-a i novinare mahom albanske nacionalnosti.
Dodatnoj eskalaciji doprinelo je hapšenje trojice kosovskih policajaca oslobođenih posle jedanaest dana koje su proveli u pritvoru u Kraljevu. Dok su kosovske vlasti tvrdile da su oteti sa teritorije te države, zvanični Beograd uzvraćao je navodima da su uhapšeni na teritoriji opštine Raška u centralnoj Srbiji.
Nakon insistiranja međunarodne zajednice, prvenstveno Evropske unije i Sjedinjenih Država, privedeni policajci pušteni su da se brane sa slobode - pošto su dvanaest dana proveli u pritvoru. Optuženi su za nedozovljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
Inače, smirivanje napetosti bio je glavni razlog odvojenih susreta koje je šef diplomatije Evropske unije Žosep Borelj prošlog četvrtka održao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskom premijerom Aljbinom Kurtijem.
Nakon toga, u dva poslednja javna istupa – šef evropske diplomatije izrazio je nezadovoljstvo postupcima srpskih i kosovskih vlasti nakon poslednjeg kriznog dijaloga održanog u Briselu. Ponovio je da potrebno da Kosovo i Srbija učine što je do njih kako bi tenzije deeskalirale.
