NOVI SAD – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu i uz podršku Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena i Delegacijom EU u Srbiji, organizovalo je danas u Novom Sadu treći i završni društveni dijalog na temu „Kako do rodno osetljivog jezika“.
U saopštenju Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog su naveli da je Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov ovom prilikom naglasio da je kroz održavanje društvenih dijaloga, tema o rodno senzitivnom jeziku u proteklih nekoliko meseci prilično aktuelizovana u javnosti.
Kako je naveo Žigmanov, namera Ministarstva prilikom organizovanja skupova i društvenih dijaloga bila je da pitanje primene rodno senzitivnog jezika učini dostupnim svim zainteresovanim stranama na čitavoj teritoriji Republike Srbije.
Žigmanov je rekao da su posetama gradovima i opštinama želeli da upoznaju predstavnike lokalne samouprave sa odredbama Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se tiču rodno osetljivog jezika, ali i da saslušaju različita stanovišta predstavnika zajednice i udruženja civilnog sektora i razgovaraju o svim nedoumicama koje su se pojavile u stručnoj i široj javnosti. Ministar je naglasio da se ne može negirati činjenica da jezik predstavlja „živu materiju“ i da je kao takav podložan promenama, kao i usklađivanju sa društvenim tendencijama, u kojem se koristi kao sredstvo komunikacije i razmene mišljenja.
On je dodao da otuda rasprava o jeziku ne može biti samo lingvističko polje delovanja, jer se u njemu prelamaju i pitanja koja se odnose na rodne stereotipe ili diskriminaciju na osnovu pola, kojima se bave druge grane nauke. Više puta su na dijalozima pominjana zanimanja odomaćena samo u ženskom rodu, po pravilu ona na nižoj društvenoj lestvici, a koja se ređe primenjuju za zanimanja na višoj društvenoj lestvici, do sada predviđena isključivo za muškarce, rekao je Žigmanov i dodao da da su to sve pitanja koja zahtevaju multidisciplinarni pristup u razvijanju rodne ravnopravnosti.
Žigmanov je iskoristio priliku i još jednom jasno i nedvosmisleno poručio da se zakoni moraju sprovoditi, što uključuje i zakon koji uvodi „rodno osetljivi jezik“ ukoliko želimo biti deo demokratskog sveta, kao i težnji da poštujemo ljudska prava i jačamo vladavinu prava. U susret početku zakonom propisane obaveze upotrebe rodno osetljivog jezika u junu 2024. godine, Ministarstvo je do sada organizovalo dva društvena dijaloga na ovu temu, u Beogradu 27. marta i u Novom Pazaru 24. maja 2023. godine, zaključili su u saopštenju Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
