PES neformalno već obezbedio većinu bez ZBCG i DPS-a?

PES, koji će imati 24 poslanika u novom skupštinskom sazivu, kao buduće partnere vidi 10 poslanika svih stranaka manjinskih naroda, sedam Demokrata i dva Socijalističke narodne partije (SNP), pišu Vijesti i dodaju da to nije ukupna brojka na koju računaju u PES-u, s obzirom na to da ciljaju veću podršku i da su najavili da su otvoreni za razgovore s koalicijom Za budućnost Crne Gore (ZBCG), koja će imati 13 poslanika.

Za izbor vlade potreban je 41 glas, od ukupno 81 u parlamentu.

Prema nepotvrđenim informacijama, ako do navedenog dogovora dođe, Demokratama bi mogla da pripadne pozicija šefa Skupštine, koju je njihov lider Aleksa Bečić obavljao od jeseni 2020. do februara prošle godine.

Iz PES su juče saopštili da će zvanično otpočeti pregovore o formiranju vlade nakon proglašenja konačnih rezultata nedavnih parlamentarnih izbora. Državna izborna komisija (DIK) to bi, prema svom kalendaru, trebalo da učini do 26. juna, do ponoći.

Gotovo je izvesno, pišu Vijesti, da se to do tada neće desiti, a jedan od razloga je, kažu, to što se očekuje da pred Ustavnim sudom bude više žalbi na rešenja DIK-a, o kojima sud ne može ekspresno da odluči. Razlog je i to što su nosioci nekih lista tražili da im se rešenja DIK-a i lokalnih komisija o njihovim prigovorima dostave isključivo poštom, što iziskuje vreme, i što čekaju poslednje rokove za pisanje žalbi. Povod može i biti pristizanje prigovora nakon sutrašnjeg ponavljanja izbora na jednom biralištu u Tuzima.

Nakon što budu proglašeni konačni rezultati izbori, teče rok od 15 dana za održavanje konstitutivne sednice novoizabranog saziva Skupštine. Potom, u roku od 30 dana od dana konstituisanja parlamenta, predsednik države predlaže mandatara za sastav vlade, nakon čega mandatar ima 90 dana da predloži kabinet.

Nezvanično postoji komunikacija o formiranju vlade, više kao opipavanje terena

Predsednik DNP i nosilac izborne liste Za budućnost Crne Gore Milan Knežević potvrdio je da postoji određena nezvanična komunikacija na temu formiranja nove crnogorske vlade, što se, kako kaže, njemu čini više kao neko opipavanje terena.

Gostujući na podgoričkoj A plus tv., Knežević je rekao da je epilog vanrednih parlamentarnih izbora održanih 11. juna iznenađujući za sve, počev od male iznaznosti pa do rezultata koji je takav da, što bi rekao Dritan Abazović, "može svako sa svakim a ne mora niko ni sa kim.

Pred liderom PES Milojkom Spajićem i pred ostalim subjektima koji žele stabilne društveno političke prilike ozbiljan izazov, kazao je Knežević.

Biće veoma kompleksno u narednom periodu doći do nekog optimalnog rešenja koje bi trebalo da zadovolji sve, a opet i da pomiri razlike koje postoje između političkim subjektima koji su prošli cenzus, naveo je Knežević.

Prema njegovim rečima, za optimalno rešenje vezano za formiranje nove vlasti koja bi odblokirala proces evrointegracija, potrebno je prvo naći zajedničke imenitelje u radu te vlade.

Prvi i osnovni imenitelj je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, koja je i usko vezana za proces evrointegracija. Mi značajno tapkamo u mesto naročito u poglavljima 23 i 24, i taj rok pristupa se produžava. Sada više nije 2025. godina, plašim se da će to biti tek nakon 2030. jer kako vidimo u budžetu koji treba da se donese 2028. nije predviđena stavka za proširenje", naveo je Knežević.

Ističe da bi svi konstituenti nove vlade trebalo da porade na tom zadatku ali smatra da je to nemoguće bez ozbiljne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

"To je nemoguće bez demontaže Đukanovićeve zaostavštine koja je prisutna u svim porama sistema od tužilaštva, sudova preko državne uprave, kaže Knežević i ističe da nije ni za kakve revolucionarne metode niti da se prebrojavaju politička krvna zrnca ali smatra da oni koji budu u novoj vladi treba da preuzmu odgovornost za to.

Kao posebno važno je istakao da ne bi smela da se ponovi situacija koja se dogodila nakon parlamentarnih izbora 30. avgusta 2020., da se oni koji nisu izabrani voljom naroda nađu na pozicijama koje podrazumevaju odgovornost sa institucionalnog nivoa, a ne i njihovu ličnu odgovornost.