Za upis u Treću beogradsku gimnaziju, na prirodno-matematički smer, prošle godine je bilo potrebno najmanje 98,7 bodova, a na društveno-jezički 98. Donji prag u Prvoj gimnaziji na društvenom smeru bio je 91,6, a na prirodnom 87,76, u Osmoj gimnaziji 77, odnosno 73,4 poena, a u Sedmoj 72 i 68,2 boda.
S druge strane, prirodno-matematički smer u Gimnaziji u Mladenovcu mogli su da upišu đaci i sa 47,3 poena, a društveni sa 57,7. U Gimnaziji u Aranđelovcu poslednji primljeni na rang listi na društvenom smeru je imao 49,4 poena, a 50 na prirodnom. Slično je bilo i u gimnazijama u Ivanjici, Gornjem Milanovcu, Zaječaru, Aranđelovcu, Kuršumliji, Inđiji, Bečeju, Smederevskoj Palanci…
– To za nas nije novo otkriće. U malim sredinama, u kojima se smanjuje broj učenika, deca neće da upisuju srednje stručne škole, već idu u gimnazije. Od 2000. godine smanjuje se broj učenika u Srbiji i procenjuje se da će se do 2017. smanjiti za trećinu, a to neke gimnazije moraju da osete. Ali ne možemo čitavu priču bazirati na takvim primerima. U većim gradovima u Srbiji, gde je koncentrisano više od polovine učenika koji upisuju gimnazije, broj bodova za upis je viši. To što neke škole upisuju đaci sa 40 bodova, ne znači da gimnazije nisu elitne škole – kaže za Danas Ivan Ružičić, direktor Gimnazije u Čačku i zamenik predsednika Zajednice gimnazija Srbije.
Miodrag Sokić, sekretar Foruma beogradskih gimnazija, napominje da je tokom poslednje decenije smanjeno interesovanje za upis u gimnazije. U unutrašnjosti su, kako kaže, ekonomske i medicinske škole mnogo popularnije, pa ne čudi što se u gimnazije upisuju učenici sa manjim prosekom.
Sagovornici Danasa se slažu da bi svim đacima koji žele trebalo pružiti šansu da upišu gimnazije i da nema ništa loše u tome da se škole razlikuju po kvalitetu i entuzijazmu nastavnika i đaka. Oni, međutim, naglašavaju da problem nije „u ulazu“ već „u izlazu“, odnosno da je pravo pitanje sa kakvim znanjem učenici izlaze iz gimnazija i da li će oni uspeti da polože eksternu maturu i nastave školovanje na fakultetima.
– Ključno pitanje je kako povećati procenat učenika koji upisuju gimnazije, a koji mogu da prate gimnazijski program i da te škole uspešno završe. Samo tako ćemo podići obrazovni nivo cele nacije. To je pitanje za ceo obrazovni sistem, ali se time niko ozbiljno ne bavi – upozorava Ivan Ružičić.
Na pitanje kako učenik koji upiše gimnaziju sa malim brojem bodova može uspešno da prati program, koji je svuda isti, Ružičić odgovara da „niko ko je došao u gimnaziju sa manje od 75 do 80 bodova ne može da prati nastavu iole kvalitetno“.
Naši sagovornici nisu protiv ideje da se za upis u gimnazije podigne donji prag. Sokić kaže da je nekadašnji prag od deset plus deset poena bio „dosta rigidan“ i da bi dobro rešenje moglo da bude da minimalan broj bodova bude po osam.
– Bilo je inicijativa za podizanje donjeg praga, ali mi kao Zajednica gimnazija Srbije nismo mogli da se sa tim suočimo, jer bi se dogodilo da mnoge škole ostanu bez učenika, a profesori bez posla – navodi Ružičić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
