Duboko u šumi

Uvek je najvažnije da se ne lažemo. Demokratske vlasti su posle 2000. uradile najpre ono što im je najviše pogodovalo. Rešili su pitanje novca – otvorili su vrata finansijskom sektoru. Započeli su restrukturiranje privrede putem privatizacije – prodali najpre ono što se moglo prodati. I to je ok, ali delimično. Ne tako davno ministri su se hvalili jakim sektorom usluga. Kako on baš napreduje u našem BDP-u. Kako bi trebalo da se razvijamo u tom pogledu. Ali, nismo mi za kompjutere, da se ne lažemo. Nismo postali druga Indija niti irski tigrovi kao što smo nekada sanjali. Ni pedalj dalje od informatike nismo odmakli ni u izvozu drugih usluga. Pa došla kriza. I sad smo se setili da bi trebalo da se reindustrijalizujemo. Lepa priča, ali za naivne. Pogotovo kada se tome doda ona stara da su mala i srednja preduzeća pokretači privrede pa bi i mi trebalo da sledimo tu ideju. I onda bacimo računicu na papir. Za jedan STR potrebno je zakupiti lokal, kanta poludisperzije da se taj lokal malo okreči, naravno i nešto para da se roba nabavi ili za SZR isto to samo da se kupe makaze, češljevi, bošče i ostalo za šišanje mušterija i eto ga biznis. Zar to nije lakše nego zakupiti daleko veći prostor za proizvodnju. I koliko je desetina hiljada evra potrebno malom preduzetniku da kupi neke ozbiljne mašine da bi mu proizvod izgledao primamljivo, a ne kao da je tek izašao iz osamdesetih. Gde da nađe taj novac, osim ako neće u banku. Šta u njoj i da založi. A ima puno takvih u Srbiji koji su sa svojom proizvodnjom ostali samo na maštanju.

Preduboko smo zagazili u sektor usluga da bismo brzo preokrenuli situaciju u korist proizvodnje. Biće potrebne za to godine i godine. Ili da pohrle neki stranci kod nas. I zato neke planove preokreta ne bi trebalo pompezno najavljivati. Razočaranje će biti neuporedivo veće. Dobro je, naravno, da neko nešto smišlja. Ekonomista Đuričin nasuprot ekipe Bajec, Arsić, Petrović, Stamenković itd. glatko je izgubio. Premijer se opredelio za njihove ideje. Istini za volju oduvek ih je i više gotivio, čini se. Jedino što, bez diskusije o kvalitetu njihovih ideja, one nisu populističke i zato su lako oborive od strane neke nove Vlade. Ali, šta kad završimo naše autoputeve od Pojata do Preljine, Horgoša do Novog Sada. Ko o tome uopšte i razmišlja. Vlada verovatno ne. Jer, da je razmišljala ne bi ovako brzo prigrlila plan koji ekonomisti prave. Drugi će da misle, a Nemanjina će da nakrivi šešir (ili šlem).