Почетна > Србија
Србија

САНУ обележила Дан Библиотеке: Милион и по публикација науке и уметности

Српска академија наука и уметности обележила је Дан Библиотеке САНУ и посветила га стогодишњици рођења лингвисткиње Миле Ивић.
Фото: WikimediaCommons/Filip Knežić

У поздравној речи трибине „Сто година академика Милке Ивић (1923-2011), председник САНУ Зоран Кнежевић је подсетио да је Библиотека почела са радом 14. јуна 1842. године и да обележавају „импозантну 182. годишњицу рада“.

Кнежевић је подсетио да је Библиотека САНУ „једна од кључних јединица САНУ“, са фондовима у којима је око 1.500.000 публикација из свих области науке и уметности, као и збирка старих и ретких књига, легати чланова и фототека са око 10.000 портрета и групних фотографија академика.

„Наша Библиотека активно учествује у прављењу електронског каталога Виртуелне библиотеке Србије, доступног на интернету, а у општој читаоници и читаоници за чланове САНУ доступно је преко 35.000 страних научних часописа и књига у електронском облику“, нагласио је Кнежевић.

У својој беседи о лингвисткињи Ивић, академик Миро Вуксановић је, између осталог, говорио о њеној „новосадској универзитетској каријери без премца“, учешћу у пословима од „средишњег значаја за српскохрватски, за српски језик“ и деловању у САНУ.

У обраћању присутнима у Свечаној сали САНУ, Вуксановић је истакао да је Ивић доследно и упорно „уздизала своју научну биографију од бруцоша до академика на гласу, угледу и утицају“.

„Ивић узима матерњу реч, као комадић ретке руде, као драгоцену твар, као шкољку, као тајну, док матерњу реч отвара, пажљиво осматра, научно а поредбено с другим језицима“, оценио је академик.

Вуксановић је додао да нас Ивић „таквим проналасцима и својим књигама готово сићушног формата дарује као што није учинио нити један српски лингвиста досад“.

Академик Јасмина Грковић Мејџор је истакла да је Ивић „била једна од најумнијих српских лингвиста“.

Према њеним речима, доба када су у Новом Саду деловали Ивић и њен супруг лингвиста Павле Ивић „остаће златним словима уписано у историји српске лингвистике“.“У Новом Саду је основан Институт за лингвистику у којем је Ивић руководила пројектом ‘Савремени српскохрватски језик’, чији је главни предмет било проучавање књижевног језика послератног периода“, навела академик.

Грковић-Мејџор је подсетила да је, између осталог, Ивић сарађивала са Институтом за српскохрватски језик у Београду, била је председница Одбора за Речник у САНУ, дугогодишња уредница часописа Јужнословенски филолог, док је у Матици српској била члан Одељења за језик и књижевност.

„Објавила је велики број радова и више књига. Издвојила бих овом приликом само једну – ‘Правци у лингвистици’., чије је прво издање угледало светло дана 1963. године, а последње, девето 40 година касније“, подсетила је Грковић Мејџор.

Према њеним речима, Ивић је имала „ретко ‘лингвистичко око’, а њену велику ерудицију пратили су несвакидашња проницљивост, природна бистрина, знатижеља, страст према истраживању“, и с правом је словила за „изузетног професора, харизматичног говорника“.

Текстове Ивић је говорила глумица Вјера Мујовић.

Vučić čestitao Jokiću koji je sa Denverom osvojio titulu NBA šampiona

Преузмите андроид апликацију.