NBS ponovo podigla stopu, hoće li porasti i rate kredita?

Narodna banka Srbije podigla je dana referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena. Kamatna stopa koja praktično određuje i koliko će koštati krediti u dinarima, povećava se na nivo od 6,25 odsto. Za najširi krug građana možda neočekivan potez, pošto je aprilska inflacija pala na 14,8 odsto, ali ne i za stručnjake, kaže za 24sedam Ismail Musabegović, profesor Beogradske bankarske akademije.

- Rast referentne stope je očekivan, i dobro je što NBS nastavlja da bude oprezna jer inflacija je i dalje relativno visoka. Ljudi moraju da shvate da je obaranje inflacije proces, i da čak i kada stopa pada, kao što se sada, monetarna politika mora da se uveri da je sve pod kontrolom – kaže Musabegović.

Kamate će sad mimo inflacije

Rast kamatne stope može se očekivati i nadalje, a kada bi mogao da stane znaće se  nakon što se u avgustu napravi šestomesečna analiza inflatornih pritisaka i efikasnosti mera koje su primenjene.

- Važno je da je je sada grafička kriva inflacije zaravnjena i da će nivo rasta cena početi da opada, ako ne bude bilo vanrednih okolnosti – napominje naš sagovornik.

Musabegović kaže da će i Evropska centralna banka nastaviti sa podizanjem svoje kamatne stope, iako i u EU inflacija pada. U aprilu je u EU prosečna inflacija pala na 8,1 odsto sa martovskih 8,3 a u Srbiji sa 15,5 na aprilskih 14,8.

nbs.rs

 

- Kamata bi mogla da ide negde do četiri procenta, a sada je 3,75. Tu se već stiće u zonu recesije a centralna banka mora da filigranski odredi koji je top podnošljiv nivo u srednjem roku – objašnjava Musabegović.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Referentna kamatna stopa centralne banke indirektno utiče i na visinu kredita na tržištu, u slučaju Narodne banke Srbije samo na dinarske kredite (bez devizne klauzule) i za očekivati je da će sada da poraste i dinarska stopa belibor, tj. da banke podignu kamatne stope na nove kredite a poskupe stare sa varijabilnom stopom.

Međutim, profesor Musabegović kaže da to ne mora da znači jer veza je, ipak, indirektna.

- Banke same odlučuju kolike će biti njihove kamatne stope, procenjujući tržište. To što je NBS podigla stopu ne znači da moraju i one, jer imaju prostora da smanje svoju maržu. Ukoliko procene da im tražnja za kreditima pada, moraće da zadrže ili smanje kamate – ističe bankarski stručnjak.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Takav pad cene kredita se još ne primećuje jer. prema podacima NBS, prosečna kamata na dinarski kredit stanovništvu porasla je sa januarskih 13,13 na 13,76 odsto u aprilu , a prosečna za keš kredit sa 14,11 na 14,52. Pre godinu dana bila je za gotovo 40 odsto manja.

Za privredu, kamata na dinarski kredit do pet godina je u istom periodu sa 8,67 odsto stigla na 9,12, odnosno za godinu dana porasla za 104 odsto.

Krediti već zakočili

A tražnja u Srbiji pada, ne samo za kreditima, što pokazuju podaci iz bankarskog sektora, već i generalno u trgovini na malo.

-  To još nije zabrinjavajuće ali je dobar indikator bankama, proizvođačima i trgovcima da potrošači ne mogu ili ne žele da plate proizvode i usluge po aktuelnim cenama. Evo, imate primer mleka. Ono je bilo 114 dinara, pa je skočilo na 220 do 240, a sada je palo i na 170. Svi moraju da ovde računa i ponašaju se shodno situaciji – zaključuje Ismail Musabegović.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji u martu 2023. godine veći je 5,3 odsto nego što je bio marta 2022. Ali, to je samo kada se gleda u aktuelnim tj, tekućim cenama. Kada se iz računa izuzmu inflacijom naduvane cene, u tzv. stalnim cenama promet je manji za ne malih devet odsto.

Tek je nešto bolja situacija za prvo tromesečje, gde je u stalnim cenama promet manji za 4,1 odsto.

Ne mnogo bolje stoje banke, gde su krediti privredi su nastavili da usporavaju i međugodišnji rast tokom prvog kvartala pao je dva odsto u martu, sa 7,1 odsto u decembru prošle godine.

Krediti su u prva tri meseca smanjeni za 12,5 milijardi dinara, ili za 0,8 odsto, navodi se u poslednjoj analizi Narodne banke Srbije (NBS).

Najviše su smanjeni investicioni krediti, za 6,5 milijardi dinara, dok su krediti za likvidnost i obrtna sredstva i nekategorisani krediti manji obimom za po 3,6 milijardi dinara.

Iz NBS ističu da je do ovakvog kretanja došlo pod uticajem visoke baze iz prethodne godine, dospeća kredita iz garantnih šema i viših kamatnih stopa u uslovima restriktivnih monetarnih politika Narodne banke i Evropske centralne banke.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi