Dronovi na poljima Srbije: "Leteći ratari" možda sutra, a možda… (VIDEO)

Od početne upotrebe u vojne svrhe, kao efikasno sredstvo osmatranja i uništavanja, dronovi su u svetu vrlo brzo našli primenu u poljoprivredi. Već neko vreme prisutni su i u srpskom agraru, gde su uspešno završeni brojna ogledna testiranja i pilot-projekti u okviru projekata „precizne poljoprivrede“.

Koliko smo daleko od toga da nam dron nad oranicom ili voćnjakom bude svakodnevica, 24sedam je na prvoj srpskoj konferenciji o upotrebi dronova u poljoprivredi na 90. međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu razgovarao da stručnjacima koji su u tim ogledima neposredno učestvovali.

- Kada će biti potpuno uobičajena slika drona nad nekom oranicom, nezahvalno je prognozirati, ali svakako se radi o periodu od tek nekoliko godina. Pre deset godina je bilo veoma retko da neko ima, recimo, sistem automatskog upravljanja traktorom, a danas je to toliko rašireno da svaki poljoprivrednik može sebi to da priušti. E sad, da li će dronovi da budu za dve godine, za pet ili za manje od dve, zavisi i od toga koliko se poljoprivrednicima uspešno pokaže koliko ušteda donose – kaže za 24sedam Marko Kostić, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu sa Departmana za poljoprivrednu tehniku.

Kada se stvar vidi svojim očima...

Kostić kaže da još postoji otpor pojedinih poljoprivrednih proizvođača prema letećim robotima, delom zbog toga što je to nova tehnologija, a delom zato što nerado „gube suverenitet“ – da im na njihovoj njivi radi neko drugi.

- I ja sam, kao neko ko je i poljoprivredni proizvođač, u početku bio skeptičan. Deluje neverovatno kada znate da vam za hektar klasičnog zaprašivanja treba 200 litara hemikalije, a kažu vam da dron potroši 15-20 litara. Zapitate se da li to uopšte radi efikasno jer se potroši dest puta manje. Ali kroz eksperiment smo dokazali da zaista može da se korist potpuno ravnopravno u odnosu na konvencionalnu primenu. A kod kultura gde imate višegodišnje zasade, pa morate da tretirate i list i naličje, ili na nagnutom i neprohodnom terenu, prednost dronova je velika – ističe Kostić.

 

24sedam/Nenad Vujanović

 

Momir Alvirović, iz firme „Agrodron“ koja je član Asocijacije za bespilotne sisteme u poljoprivredi i koja je izvela brojne ogledne upotrebe dronova s najvećim domaćim poljoprivrednim proizvođačima i poljoprivrednim institutima, potvrđuje da svaka skepsa nestaje kada svojim očima proizvođači vide dron u akciji.

 

 

24sedam/Nenad Vujanović

 

- Imali smo sreću da u ove tri godine intenzivno radimo s najkvalitetnijim poljoprivrednicima u Srbiji, i većina onih s kojima smo se sreli u praksi ima izuzetno dobro mišljenje o upotrebi dronova. Sada se samo razmatra konkretna ekonomska računica za neki posed. A modeli ekonomske analize pokazali su da prosečan proizvođač može da isplati ovakvu tehnologiju za približno godinu dana na gazdinstvu od svega 60 hektara. Na primer, rataru koji radi 100 hektar kukuruza sistem se isplati za sezonu, i to samo na manjoj šteti od plamenca, zanemarujući benefit od svega drugog – objašnjava Alvirović.

 

24sedam/Nenad Vujanović

 

Nije sve u profitu

Oba sagovornika saglasna su u tome koliko je precizna, svrsishodna i efikasna upotreba dronova u detekciji stanja na poljima i voćnjacima, analizi podataka i potonjem odgovarajućem tretmanu, ali to nije sve. Ono što još više ističu od ušteda i profita koje upotreba „robota“ donosi jeste ono što se obično u razmatranju ovog pitanja zanemaruje – zdravlje i ekologija.

- Meni je možda i važnije od uštede to što poljoprivrednik ne mora da bude više u polju kada zaprašuje oranicu, jer tako štiti svoje zdravlje. A svaki poljoprivrednik ima trideset ili četrdeset godina staža u polju, pa vidite koje su to količine štetnih materija koje se apsorbuju u organizam. Mi čak ne možemo da procenimo ni štete po zdravlje koje nastaju na taj način. Ovako će to za njega uraditi neko drugi – zaključuje profesor Marko Kostić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi