Ljudi su često skloni da tuđe želje i potrebe stavljaju ispred svojih, kako ih ne bi povredili, razočarali i slično. Međutim, na taj način njihove sopstvene potrebe ostaju nezadovoljene ili rade nešto što se ne poklapa sa njihovim vrednostima, ciljevima i uverenjima.
Stoga u odnosima sa bliskim ljudima, partnerom, porodicom ili prijateljima treba postaviti nešto što zovemo zdrave granice.
Granice nam omogućavaju da definišemo ograničenja u pogledu svog prostora, vremena, energije, mentalnih i fizičkih napora, koji su vredni resursi i koje treba mudro da trošimo.
Danas se sve više govori o brizi o sebi, a postavljanje granice je deo rutine brige o sebi. Kao što brinemo o svom licu, kosi, koži, tako treba da brinemo o svom mentalnom zdravlju. To se, nažalost, često zanemaruje.
U nastavku teksta vam navodimo smernice i fraze koje vam mogu pomoći da to i ostvarite:
- Naučite da kažete “ne”
Veoma je važno za naše mentalno zdravlje da kažemo NE stvarima koje nisu u skladu sa našim vrednostima ili za koje nemamo vremena ili energije. Kada naučimo da kažemo ne, izbeći ćemo ogorčenost i održaćemo zdravu ravnotežu u interpersonalnim odnosima. Mi često izbegavamo da kažemo ne u situacijama kao što je poziv na aktivnost u kojoj ne uživamo ili u kojoj se ne osećamo prijatno, pozajmljivanje novca, ili odlazak na mesta koja ne volimo. Ukoliko nerado pristanemo na nešto, sopstveno nezadovoljstvo nećemo moći da sakrijemo, što na duže staze može samo loše da se odrazi na odnos.
- Nađite vremena za sebe
Ovo nikako nije sebično! I ovo se posebno odnosi na partnerski odnos. Ukoliko živite zajedno, ne znači da uvek i svuda morate da idete zajedno ili da obavljate aktivnosti koje uključuju samo vaše zajedničko angažovanje. Da biste napunili baterije posle napornog dana, treba da nađete vremena za sebe, bilo to ispijanje kafe sat vremena u tišini, ili odlazak na piće sa prijateljima. Na taj način nećete imati osećaj da vas partner “guši” ili obrnuto.
- „Hajde da se dogovorimo/dođemo do kompromisa.“
Kompromis je obeležje zdravog odnosa. Budite otvoreni prema potrebama svog prijatelja isto kao i prema svojim i pronađite rešenje koje oboma odgovara. To, naravno, ne znači da treba da radite nešto što je na vašu štetu. Poštujte sopstevene vrednosti, želje i potrebe, kako bi ih i drugi poštovali.
- „Daj mi malo vremena da razmislim.“
Ovo je jedna od najboljih fraza, koju treba češće da primenjujemo. Ne reagujte na prvu loptu, posebno ako ste pod emocionalnim nabojem. Kada vas neko nešto pita, traži nešto od vas, recite mu da vam treba vremena da razmislite, kako biste doneli promišljenu odluku. Ovo vam pomaže da budete iskreni prema sebi u odnosu sa svojim potrebama, posebno kada donosite važne odluke.
- „Znam da ćete možda zaboleti, ali zaista mi se ne sviđa kada to radiš.“
Ovo može biti uznemirujuće reći ljudima koji su nam bliski. Može se desiti da nekome skrenete pažnju da vam smeta njegovo određeno ponašanje, ali on nastavi i dalje tako da se ponaša. Tada morate to više puta ponoviti. Asertivnim načinom komunikacije, bez agresije ili pasivne agresije, treba da se zauzmete za sebe i svoje potrebe i da otvoreno kažete šta vam smeta. Treba, pre svega, da budete u miru sa samim sobom, posebno kada su u pitanju odnosi sa bliskim ljudima.
Ono što je važno istaći jeste da ne “udarate” na nečije ponašanje, već na svoja osećanja koja pobuđuje to ponašanje. Tako da ne treba reći: “Nemoj da radiš to.”; „Bezobrazan si!“, već recite “Nije mi prijatno kad to radiš/to kažeš.”.
- „Poštujem tvoje mišljenje, ali ja mislim drugačije. Da li možeš da poštuješ tu razliku?“
Slično kao i kod prethodne fraze, na ovaj način nećete uvrediti osobu, već ćete joj sugerisati da ona isto tako treba da poštuje vašu granicu, kao što i vi poštujete njenu.
- “Vidim da pokušavaš da mi pomogneš i cenim tvoju brigu, ali bih želeo da sam rešim stvari.”
Nama bliski ljudi, porodica ili prijatelji, nam žele najbolje i stoga nam daju savete kada žele da pomognu. Tada se često dešava da nam daju “savet koji nismo tražili”, ukoliko je u pitanju neka tema koja nam je bolna ili kada sami želimo da odlučimo šta ćemo uraditi. Savim je ok reći da cenite to što brinu za vas, ali da sami želite da rešite problem. Važno je to reći na ljubazan način, kako ne biste uvredili sagovornika.
- „Neprijatno mi je da pričam o ovoj temi sa vama.“
Ova fraza vam je „kec u rukavu“ za svako porodično okupljanje. Neka vam to bude odgovor na ona neprijatna pitanja, poput: “Koliko ti je ispita ostalo?”, “Kad ćeš se oženiti/udati?”, “Kada planirate drugo dete?” itd. Ukoliko vam je neprijatno da odgovarate na ta pitanja, ili su vam “teške” ove teme, slobodno to i recite i odbijte da pričate o tome. Na taj način ćete sačuvati svoj unutrašnji mir.
- „Mi to drugačije radimo u našoj kući i molimo vas da to poštujete.“
Ovo je važno reći u situacijama kada prijatelji dođu kod vas i žele da zapale cigaretu, a vi to ne praktikujete u kući i smeta vam da to učine. Budite slobodni da im to kažete.
Fraza se, takođe, može primeniti i na ozbiljnije teme, kao što je čuvanje ili vaspitanje dece, kao i dekoracija vašeg doma, u šta često umeju da se mešaju vaši roditelji ili roditelji vašeg partnera. Članovi porodice imaju najviše slobode u odnosima sa nama i često ne osete kada su prešli određenu granicu, stoga im to treba staviti do znanja.
Postavljanje zdravih granica je važno za očuvanje našeg mentalnog zdravlja i blagostanja. Iako se nekad čini teškim da ih postavljamo u odnosima sa bliskim ljudima, one su neophodne, kako bismo bili u miru sa samim sobom, što se može samo pozitivno odraziti na naše interpersonalne odnose.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
