Foto: Zvaničan sajt Narodnog pozorišta SuboticaPrava “ženska revolucija” u kojoj su angažovane sve glumice ansambla Drame na srpskom jeziku, stiže na scenu Narodnog pozorišta Subotica u vidu produkcijski veoma zahtevne predstave “Kabare Jugoslovenke”, čiji tekst i režiju potpisuje reditelj Ivan Leo Lemo.
“Kabare Jugoslovenke” je četvrta premijera Drame na srpskom jeziku u ovoj pozorišnoj sezoni, a ujedno i četvrta predstava koju Ivan Leo Lemo radi za Narodno pozorište Subotica, ističući da je došla u idealan grad “jer ako mi se išta nekad sviđalo najviše u Subotici, to je subotička multikulturalnost”.
“To je jedna posebna inspiracija. Čovek se oseća delom sveta, nije u nekoj svojoj kutiji, u nekom svom selu, u nekom svom uskom identitetu, nego postoje neke širine koje su rediteljima, piscima i glumcima jako inspirativne i možda čak stanovnici ovde nisu svesni u kojoj meri. Nikad ne znamo ono što najbolje poznajemo i koliko nam je zapravo važno”, kaže Lemo.
Ono što je pored Subotice, takođe, uticalo na to da se ovaj, njegov sedmi po redu kabare iznedri, jeste da je došao do plana JNA iz ranih 80-tih godina po imenu “Jedinstvo”, a koji je, kako kaže, plan vojnog puča u slučaju destabilizacije vlasti nakon Titove smrti.
“To je jedan vojni plan ‘Šta ako?’ i meni se učinilo zanimljivo šta bi bilo da se ovog plana dokopala nekakva organizacija, recimo ženska organizacija, jer se bavim borbom protiv patrijarhata. Tako je Suzana Vuković u predstavi osnivačica FAK-a, a to je feministička akcija koja se dokopala tog vojnog plana, dobila je serviran puč i ostale članice su se na zadnjem sletu 1988. godine, zadnji na kojem se trčala štafeta je bio 1987. godine, a 1988. godine je bio zadnji slet za Dan mladosti koji se još onako folklorno slavio povodom tog izmaštanog Titovog rođendana, i na tom sletu, u tim zadnjim akordima bivše Jugoslavije, u toj jednoj već blagoj dekadenciji vlasti, iskoristile su malaksalost političke garniture i preuzele vlast. Od tog trenutka naša predstava sa osam priča iz šest bivših republika i dve bivše pokrajine, dakle svako od tih područja predstavlja jedna glumica, pratimo zapravo mentalitetski, politički i ekonomski jednu paralelnu istoriju Jugoslavije”, objašnjava Lemo, dodajući da su u prvom planu odnosi i aktuelna dešavanja u životu likova, dok politika provejava i sve to veže zajedno, ali nije primarna, kao ni neizbežna.
Umetnička direktorka Drame na srpskom jeziku Jelena Mihajlović, koja u predstavi tumači ulogu Ljupke Demirovski, kriminalke iz okoline Štipa, kaže da je ova predstava produkcijski iskorak u svakom smislu na kojoj se radilo od juna prošle godine, a da joj je posebno drago što u predstavi igra čak osam žena, što znači da su sve glumice ansambla angažovane.
“Kada smo se dogovarali o ovom kabareu, moja ideja je bila da napravimo jednu žensku priču, a dobili smo žensku revoluciju u svakom smislu”, kaže Mihajlović.
“U predstavi kombinujemo sve jezike bivše Jugoslavije, dakle, imamo i slovenačkog, i makedonskog, i hercegovačkog, i šumadijskog, tako da imamo zaista jednu malu Jugoslaviju, a imamo i paralelnu istoriju Jugoslavije, odnosno neku našu projekciju šta bi možda bilo da se Jugoslavija nije raspala i šta bi možda bilo u potencijalnoj budućnosti ukoliko tretman žena ostane ovakav kako je bio tokom prethodnih nekoliko godina, jer tek u poslednjih nekoliko godina primećujemo veliki trud da se ženama daju jednaka prava i pozicije. Takođe, predstava ima široku svest o tome u kom vremenu živimo, šta se sve događa, kulturi otkazivanja (cancel culture), tako da ima nešto malo i naše vizije kuda takva kultura može da nas odvede”, dodaje ona.
Vođu revolucije oličene u liku Danice Drmalov, pilotkinje iz okoline Mostara, igra glumica Suzana Vuković, koja kaže da ako mora da je definiše, “definisala bi je oko reči nasilje”.
“Nasilje koje je nekako određuje i koje joj je raketni pogon i velika je inspiracija da krene i da čini stvari koje čini. Međutim, ona ne uspeva, nažalost, da ga ostavi iza sebe, tako da u jednom trenutku ona polako počinje da liči na one koji su vršili to nasilje”, kaže Vuković.
Iako je ovo njena peta saradnja sa Lemom, Vuković naglašava da nikada u dosadašnjoj karijeri nije imala ovakav glumački izazov pred sobom kao u “Kabareu Jugoslovenke”.
“Retko se dešava da radim sa rediteljem koji je i autor teksta, a Lemo je pred nas doneo jednu gromadu. Jednu veoma kompleksnu orkestraciju koja izgleda lako na prvi pogled, međutim, iziskuje veliki glumački napor, rad i mislim da će se proces nastaviti i posle premijere. Bukvalno učenje, splavarenje po tom moru reči i rečenicama koje kao voda idu stihijski, koje su nepredvidive, koje menjaju svoj smer i uvek imaju drugi kvalitet. Da li je to reč, rečenica koja polako kaplje, pa ni ne primetiš kako se na tebe slije kiša pojmova, da bi prešao u neku mirnu deltu koja te ušuška, da bi se strovalio niz neki vodopad i uvukao u vihor pojmova da bi došao do nekog novog kvaliteta. Tako da je to glumački veoma zahtevno i ne samo od mene, nego od svih koleginica iziskuje jednu dispciplinu, koncentraciju, jednu glumačku kondiciju, jer predstava traži da glumac bukvalno u jednoj minuti menja žanrove, od pripovredanja prelazimo na stendap komediju, iz epskog u lirsko, iz komičnog u tragično, dramsko, sve se to prepliće i uživanje je kada savladamo i kada se igramo sa tim”, podelila je utiske o tekstu Vuković.
Lik koji donosi nešto komičniju sekvencu u predstavi je Teuta, mlada arheološkinja iz Boke Kotorske, koju tumači glumica Monja Medaković Vuksanović.
Prema njenim rečima, Teuta pokušava da se izbori sa problemima koje joj život nameće i trudi se da ih na jedan vehementan način prezentuje kako bi ubedila sebe i druge u sve to što joj se u datom trenutku dešava.
“I u trenutku kada misli da je pala najniže i da neće preživeti, u tom trenutku ona doživljava preobražaj uz pomoć nekih viših sila i pronalazi svoj identitet i svrhu na ovom svetu. S druge strane, mislim da nas Teuta uči tome da nije svako zlo za zlo i da kada osećamo možda da smo u najdubljem mraku, nadubljem bolu i osećaju bespomoćnosti, da baš tada mogu da se dese neke lepe stvari i, kao što ona kaže u jednom delu, da su nam horizonti otvoreni i da su nam vetrovi pogodni”, poručuje Medaković Vuksanović.
U predstavi još igraju i Sanja Moravčić koja tumači ulogu Mojce Maurin, genetičarke iz Postojne, Kristina Jakoviljević koja igra Svetlanu Vrsalović, generalku iz Kragujevca, Nikolina Vujević koja tumači ulogu Esme Omerpašić, radnice na određeno vreme u salonu za nokte iz Zagreba, Vesna Kljajić Ristović koja će na sceni biti u ulozi Suzane Vuković, glumice iz Subotice, Sofija Mijatović koja je Dualipa, pevačica iz Londona/Prištine, trenutno nerođena, te Minja Peković koja se pojavljuje u ulozi Female MC, odnosno televizijske moderatorke.
Sve songove je otpevala Nikolina Vujević, kompozitor je Zvonimir Dusper Dus, a koreograf Alen Sesartić.
Scenografiju je uradila Vesna Režić, asistentkinja scenografkinje je Nikolina Kuzmić, za kostime je zadužen Marko Marosiuk, inspicijent je Goran Grubišić, a suflerka Vesna Galešev.
Predstava “Kabare Jugoslovenke” premijerno će biti izvedena na sceni “Jadran” 25. maja, simbolično na nekadašnji Dan mladosti, s početkom u 19.30 časova.
Više vesti iz ovom grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
