Novoizabrani predsednik Jakov Milatović izjavio je u inauguralnom govoru da će biti istinski predsednik svih građana, nezavisno od njihove nacionalne, verske ili bilo koje druge pripadnosti, da će raditi na pomirenju Crne Gore, da neće građane deliti na one koji su glasali za i protiv njega, da je njegov glavni cilj uključenje Crne Gore u EU, kao i da će raditi na unapređenju dobrosusedskih odnosa.
"Da sam mogao da biram, rodio bih se baš ovde. Na najlepšem parčetu zemlje, protkanom viševjekovnom borbom za opstanak, ušuškanom između mora i kamena, na vječitoj raskrsnici između istoka i zapada, severa i juga", rekao je Milatović.
Istakao je da će inspiraciju za obavljanje predsedničke dužnosti tražiti u "državotvornom nadahnuću Vojislavljevića, Balšića i Crnojevića, slobodarskom pregnuću svetorodne loze Petrovića, antifašističkoj borbi Crne Gore i pregalaštvu naših posljeratnih generacija".
"Duboko svjestan odgovornosti koju mi je donelo ogromno povjerenje iskazano na izborima, biću istinski predsjednik svih građana, nezavisno od njihove političke, nacionalne i verske pripadnosti, ili bilo kog ličnog svojstva", rekao je on.
Inauguraciji su prisustvovali predsednici Srbije Aleksandar Vučić, Hrvatske Zoran Milanović, članovi predsedništva BIH Željka Cvijanović i Željko Komšić, predsednik Albanije Bajram Begaj i predsednica Kosova Vjosa Osmani. Prisustvovao je i doskorašnji predsednik Milo Đukanović, nekadašnji predsednik Crne Gore Filip Vujanović, bivši premijeri Zdravko Krivokapić, Duško Markovićm i Igor Lukšić.
Zvaničnom stupanju na dužnost novoizabranog predsednika Crne Gore prisustvovovali su i specijalni izaslanici SAD-a, Velike Britanije i Njemačke za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar, Stjuart Pič i Manuel Saracin, te premijer Bugarske Galeb Donev.
Inauguraciji nisu prisusvovali predstavnici vjerskih zajednica.
Nakon govora, Milatović je prišao i poljubio svoju suprugu Milenu.
Na početku inauguracije intonirana je himna "Oj svijetla majska zoro", posle čega je Milatović pročitao zakletvu nad Ustavom i potpisao se.
Milatović je u govoru ukazao da je smena političkog establišmenta i konsolidacija demokrartije budi optimizam da će u narednom periodu sa puno više zajedništava rešavati otvorena pitanja koja su od "vitalnog značaja za budućnost Crne Gore".
Kazao je da će raditi na pomirenju u Crnoj Gori, jer, kako je rekao jedino pomirena Crna Gora je jedina prava Crna Gora.
Dodao je da je institucionalni sitem, kreiran po meri jedne partije nije izdržao izazove koje je donela promena vlasti.
"Iz takvog iskustva smo izvukli značajne pouke, koje će nam poslužiti da stvorimo jake institucije koje će biti garant pravne sigurnosti naših građana", rekao je Milatović.
Tvrdi da će još posvećenije raditi na kreiranju održivog ekonomskog modela sa fokusom na kapitalne projekte i otvaranju novih i bolje plaćenih radnih mesta, dodajući da će u međunarodnim aktivnostima usmeriti pažnju na ekonomsku promociju Crne Gore.
Milatović je rekao i da Crna Gora neće odstupiti od pravaca i opredeljenja koja podrazumijevaju Crnu Goru kao deo EU.
"Globalni kontekst determinisan ruskim napadom na Ukrajinu, ne smije i neće biti odstupanja od naših pravaca i opredeljenja koja podrazumijevaju Crnu Goru kao dio EU porodice. To smo pokazali, jasno se određujući prema bezbjednosnim izazovima. Za mene ne postoji dvojba oko toga gde pripadamo - pripadamo Evropi koja je ujedinjena u njenoj različitosti", dodao je on.
Kao predsednik, kaže Milatović, doprinosiće unapređenju dobrosusedskih odnosa.
"Usvajanje EU sistema vrednosti i približavanje regiona EU najbolji je lijek protiv reafirmacije destruktivnih politika prošlosti. Berlinski proces ostaje glavni most između ZB i Brisela čija je revitalzacija od izuzetnog značaja", dodao je Milatović.
Rekao je i da će podržati regionalne inicijative koje mogu delovati u funkciji članstva u EU kao krajnjeg zajedničkog cilja.
Milatović je ubedljivo pobedio Đukanovića u drugom krugu predsedničkih izbora 2. aprila, kada mu je poverenje dalo 60 odsto građana Crne Gore.
On je prekinuo dosdašnju praksu polaganja zakletve u crnogorskoj prijestonici Cetinju i odlučio da to učini u Skupštini Crne Gore u Podgorici.
Milatović je treći predsednik Crne Gore od obnove državnosti 2006. godine. Prethodno su tu dužnost obavljali Filip Vujanović i Milo Đukanović.
Milatović na dužnost predsednika stupa sa 37 godina, a u politiku je ušao 2020. godine, nakon poraza Demokratske partije socijalista (DPS) na parlamentarnim izborima, kao član takozvane ekspertske vlade.
Obavljao je dužnost ministra ekonomskog razvoja u vladi premijera Zdravka Krivokapića do njenog pada u aprilu 2022. godina.
Popularnost je stekao zahvaljujući kontroverznom ekonomskom programu kojim su udvostručene prosečne zarade u državi.
Nakon pada vlade, u septembru prošle godine, zajedno s bivšim ministrom finansija Milojkom Spajićem formirao je Pokret "Evropa sad".
Predvodio je taj savez na oktobarskim izborima u najvećem gradu Podgorici i porazio Demokratsku partiju socijalista na tim izborima.
Ulazak u izbornu utakmicu za predsednika države bio je iznuđen potez, jer se Milatović pripremao da preuzme dužnost gradonačelnika Podgorice, ali je odlučio da se kandidajuje za predsednika države nakon diskvalifikacije njegovog partijskog kolege Spajića iz predsedničke trke.
Pokret Evropa sad beleži rast popularnosti, a Milatović preuzima dužnost predsednika države uoči vanrednih parlamentarnih izbora 11. juna.
Milatović je po obrazovanju ekonomista, oženjen je i otac troje dece.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR