Uskoro detalji o kreditima za isplatu malinara

SRBIJA – Predstavnici malih hladnjačara koji otkupljuju maline tvrde da oko aktuelnih problema u malinarstvu ne mogu da se dogovore sa predstavnicima velikih hladnjačara. Jedino rešenje za potpunu isplatu prošlogodišnjeg roda maline malinarima vide u subvencionisanim kreditima koje im je obećala država.

Brojni problemi u međuvremenu ostaju, a mesec dana je do početka nove sezone malina, kaže za „“Novu ekonomiju“ predstavnik Udruženja „Naše voće Srbija“ Božo Joković.

Kako podseća, na kraju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izašao sa informacijom da će država pomoći putem kredita, od 15. maja.

Joković tvrdi da su tokom prošle sezone sve diktirali veliki hladnjačari, kao i da su od avgusta obarali cenu smrznute maline.

– Korona period 2021. godine je povećao tražnju maline i izvoznici su imali prostora da plate veću cenu maline u periodu proleća 2022, to se tiče roda iz 2021. Tu cenu su odredili veliki hladnjačari – dodaje Joković.

Kako kaže, svi ostali mali hladnjačari su tokom sezone 2021. godine radili na razliku u ceni od 30 dinara po kilogramu.

– A to je sabir, zamrzavanje, otkup, struja, kalo (manjak u masi prilikom prevoza), radnici, porezi, sve je to ta razlika od 30 dinara. A da se ne pominje korekcija oko cena na relaciji veliki-mali hladnjačari i to je period od 20 godina takvog rada koji nema pravila tržišta – objašnjava Joković.

Mali hladnjačari tvrde da su prepušteni na milost velikim hladnjačama koje su izvozile malinu po dobroj ceni.

– U sezoni 2022. gubitnici su male hladnjače koje su pred bankrotom i gašenjem, kao i proizvođači koji su preko malih hladnjača – dodaje Joković i podseća da su troškovi gajenja maline prošle godine bili veliki.

On kaže i da od septembra pokušavaju da sa državom dođu do rešenja da se preko Banke Poštanska Štedionica sa kreditom i zalogom maline isplate proizvođači i dobavljači.

Kredit koji očekuju male hladnjače bio bi sa garantnom šemom države i subvencijom kamate od strane ministarstva. Male hladnjače bi pri tome dale zalog maline do 100 tona.

– Naš stav je da ćemo kredit uzeti i platiti obaveze i isti državi vratiti iz sopstvenog poslovanja. O tome ćemo posle 15. maja uputiti zahtev za sastanak u ministarstvu poljoprivrede, kabinetu premijerke i kabinetu Predsednika Srbije. Obećano od strane države niko ne dovodi u pitanje. Ukoliko do toga ne dođe onda slobodno možemo da se selimo odavde jer mi nemamo od čega drugog da živimo i sugurno proizvodimo malinu – kaže Joković.

On tvrdi i da je grupacija malih hladnjača u većini radila domaćinski i prema državi plaćala sve obaveze, kao i prema proizvođačima, a ranije je često bila i štit od velikih potresa na tržištu.

Pola miliona ljudi u Srbiji zavisi od maline, a Joković je ranije naglašavao kako postoje velike šanse za razvoj voćarstva ako se iskoristi brend ariljske maline.

On kaže i da su u traženju pomoći bili oslonjeni na državu, jer nema rešenja sa velikim hladnjačama.

– Oni su sa namerom postavili uslove u sezoni 2022. To je bio potez gde su planski sklonili male hladnjače i to je potvrđeno tokom pripreme sezone 2023. godine koja dolazi za mesec dana. Sav ceh platiće male hladnjače i proizvođači, a to je najlošije u malinarstvu – ocenjuje Joković.

Prema njegovim mišljenju, na taj način se gubi proizvodnja umesto da se uvode nove sorte i tehnologija, kao i prerada voća.

Kako se često ocenjuje u stručnoj javnosti, Srbija je veliki proizvođač malina, ali da zaostaje za zemljama koje su joj u toj oblasti konkurencija.

Pročitajte još:

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.