Crvenim sovjetskim zastavama na čelu kolone hiljada ruskih vojnika otpočela je još jedna vojna parada povodom Dana pobede u Moskvi, druga od početka invazije na Ukrajinu.
Uz učešće manjeg broja vojnika, više zvaničnika iz savezničkih država i bez tradicionalne povorke Besmrtnog puka, ovogodišnju paradu obeležio je govor Vladimira Putina, predsednika Rusije.
Putin je sa Crvenog trga, gde se 78. put održava parada povodom Dana pobede, poručio da se „civilizacija ponovo nalazi na prekretnici".
„Ponovo je pokrenut pravi rat protiv naše domovine, ali mi smo se suprotstavili međunarodnom terorizmu, zaštitićemo stanovnike Donbasa i zaštitićemo našu zemlju", rekao je Putin u obraćanju vojnicima i gostima na Crvenom trgu.
On je kazao i da Rusija želi mirnu budućnost.
Prvi put od 2020. godine, predsednik Rusije je uspeo da okupi nekoliko međunarodnih lidera da sede sa njim na podijumu na Crvenom trgu, među njima su i Aleksandar Lukašeno, predsednik Belorusije, Kasim Žomart Tokajev, predsednik Kazahstana, i Nikol Pašinjan, premijer Jermenije.
„Ne postoji ništa na svetu jače od naše ljubavi prema otadžbini", rekao je Putin na kraju svog obraćanja, uz završnu reč: „Za našu pobedu, Ura!"
Teme o kojima je pričao bile su predvidljive, povezujući današnju borbu sa ukrajinskim „zločinačkim režimom" sa porazom nacističke Nemačke.
Civilizacija je bila na odlučujućoj prekretnici, rekao je, jer je Rusija nastojala da zaštiti ljude u istočnoj Ukrajini.
Te reči će odzvanjati u ukrajinskim gradovima koji su razrušeni bombama i čije stanovništvo je primorano da beži od ruskog napada.
Koristeći sintagmu „pravi rat", nije mislio na onaj koji vodi Rusija, već sukob za koji je tvrdio da je pokrenut protiv zemlje na čijem čelu se nalazi.
Ovo nije bilo drugačije od prošlogodišnjeg govora, iako je 2022. nakratko pokušao da okrivi NATO i SAD za ono što je postalo „neophodno... i ispravno".
On je svakako u ovom kratkom obraćanju napao Zapad, optužujući ga da seje mržnju protiv Rusije, pa čak i uništava porodične vrednosti.
Ali akcenat je ovde bio na ponosu Rusije što je njena vojska učestvovala u „specijalnoj vojnoj operaciji", kako Kremlj naziva invaziju na Ukrajinu, bilo da su na liniji fronta, snabdevali prve borbene redove ili lečili ranjene.
Posle govora, ruski predsednik je sa gostima iz savezničkih zemalja položio cveće na Spomenik Neznanom junaku.
Drugi svetski rat je najveći oružani sukob u istoriji civilizacije.
Započeo je invazijom na Poljsku u septembru 1939. godine (iako to nije datum koji obeležava Rusija) i završio se 1945. godine.
Živote je izgubilo desetine miliona ljudi; a milioni su bili raseljeni širom sveta.
Sovjetski Savez je bio deo savezničke koalicije koja je porazila nacističku Nemačku u ovom ratu.
Sovjetski Savez je pretrpeo najveće posledice rata, jer se veliki deo borbi odvijao na njegovoj teritoriji.
Nemci su zapravo dva puta potpisali dokumente o predaji - jednom zapadnim saveznicima u Remsu, u Francuskoj, 7. maja i dan kasnije u sedištu ruske vojske u Berlinu.
Ovaj pravni dokument okončao je sva neprijateljstva na kontinentu, mada je rat protiv Japana u Aziji nastavljen sve do avgusta iste godine.
Zvanična, definitivna predaja potpisana je nadomak Berlina kasno uveče 8. maja, a Nemci su prekinuli sve operacije u 23:01 po lokalnom vremenu - u Moskvi je tada već prošla ponoć.
Od početka vladavine, Vladimir Putin nastojao je da iskoristi vezu koju Rusi imaju za Dan pobede i ponos koji mnogi još uvek osećaju zbog uloge SSSR-a u pobedi nad nacističkom Nemačkom.
Putin je promovisao ideju herojske pobede nad fašizmom i iskoristio je da neosnovano prikaže današnji rat u Ukrajini kao borbu protiv slične vrste pretnje.
Proslave Dana pobede postale su demonstracija snage trupa i vojne opreme.
Pogledajte fotografije sa vojne parade u Moskvi:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Slobodan
Miodrag
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar