Kinezi su Japanci 21. veka: Kako je Gili popravio Volvo i Lotus, ali ne i „crni taksi“

Kada je kineski „Gili“ (Geely) kupio jeftino „Volvo kar“ od „Forda“ 2010. godine niko u svetu nije očekivao da će od tog posla nešto ispasti. Za samo nekoliko godina čuvena evropska marka, koja je svetski sinonim za bezbednu vožnju, posluje bolje nego ikad.

Kinezi su potom 2017. godine preuzeli kontrolu nad „Lotusom“ 2017. godine i spajili podružnicu tog proizvođača za električnih vozila sa novom kompanijom.

Zatim su kupili 50 odsto „Smarta“ od „Dajmlera“ 2020. godine i sada potpuno reorganizuju liniju tog proizvođača malih automobila, piše „Blumberg“ (Bloomberg).

Jednom rečju, ovi Kinezi su za automobilsku industriju 21. veka ono što su Japanci bili za elektronsku 20. - preuzmi (ideju ili proizvod), popravi/prepravi i učini savršenim.

Crni taksi i dalje "na čekanju"

Međutim, ni „Gili“ nije svemoćan pokazalo se na primeru večito problematične britanske automobilske industrije. Kinezi su se 2013. godine našli u misiji spasavanja još jedne svetke ikone, proizvođača legendarnih londonskih „crnih taksija“. No, ova misija nije ispala uspešna kao druge.

Biznis je ponovo rođen kao „Londonska kompanija za električna vozila“ (LEVC), a „Gili“ je u njega uložio više od 500 miliona funti (629 miliona dolara) u novo globalno sedište i prvu namensku fabriku za proizvodnju električnih vozila u Velikoj Britaniji.

Screenshot: Youtube

 

Postrojenje u Koventriju ima mogućnost da proizvodi čak 20.000 vozila godišnje, a potencijal da poveća tu proizvodnju još 80 odsto uz manja podešavanja. Ali, LEVC nije bio ni blizu korišćenja svih kapaciteta pa je u martu proizvedeno tek 10.000-to vozilo. Radi samo u jednoj smeni, četiri dana nedeljno.

Decenija koju je „Gili“ proveo upravljajući LEVC bila je sumorna. Pojava kvazitaksija „Ubera“ i drugih kompanija za prevoz i deljenje vožnji veoma je poremetila trgovinu taksijima. Onda je usledila pandemija i višegodišnji poremećaji lanca snabdevanja koji su podizali cene baterija i učinili poluprovodnike oskudnim.

Kao niskoserijski proizvođač, LEVC nema veliki broj dobavljača, njih 220 snabdeva ga sa 2.500 delova.

- Mi smo na oštrici noža po mnogim pitanjima - izjavio je novinarima u četvrtak izvršni direktor Kris Alen.

Uzdanje u elektriku

Alen i Aleks Nen, glavni izvršni direktor LEVC-a, dali su prvi uvid u ono što bi moglo da katapultira kompaniju iz pozicije struganja po dnu – potpuno električna platforma koja će proširiti svoj proizvodni asortiman izvan taksi kočija visokog plafona.

LEVC-ova „prostorno orijentisana arhitektura“ je u razvoju već dve i po godine širom razvojnih centra u Kini, Švedskoj, Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Kompanija će ga koristiti i za transport ljudi i za dostavna vozila.

Screenshot: Youtube

 

A LEVC se time ne zadovoljava i vidi potencijal u pravljenju luksuznih kombija ili čak mobilnih domova.

Kada će tačno te ideje doći od table za crtanje do prodajnih salona nije jasno. Infrastruktura za punjenje strujom u Velikoj Britaniji će morati da ide dalje da bi LEVC krenuo u potpuno električne taksije.

- Naši vozači ne mogu sebi da priušte čekanje na punjenje - rekao je Alen.

I pored sve te optimistične priče o arhitekturi, LEVC je još uvek daleko od pristupanja panteonu „Gilijevih“ uspešnih priča. Dok je „Volvo Kar“ listiran na berzi 2021. godine, kompanija „Polestar“ u junu prošle godine a „Lotus Tehnolodži“ je sledeći, LEVC drži glavu dole. Fokus za sada je, kaže Nen, da se posao dotera u bolje stanje.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi