"Titula u Bariju se previše romansira, Arkanov čovek mi je skratio karijeru"

Svakako ima šta da kaže o svojoj karijeri, ali retko izlazi u javnost, pa je svaki njegov intervju posebno propraćen.

Takav je i poslednji koji je dao hrvatskom "Indexu", a gde je pročešljao ceo fudbalski put, koji je počeo još 1983. godine.

"U Zvezdu sam došao 1983. sa nepunih 13 godina. Nije me Zvezda dovela, sam sam se izborio da dođem. Rođen sam u malom mestu Milutovcu i igrao sam za sve omladinske amaterske selekcije Srbije. Ubrzo sam dogurao i do kapitena omladinske reprezentacije Srbije, tako da sam se sam preporučio", ispričao je Jugović i dodao kako je umalo završio u redovima najvećeg rivala:

"Malo je nedostajalo da završim u Partizanu. Partizan me zvao, želio me, ali sam bio navijač Zvezde i to je prelomilo. Bilo je drugačije vreme, sastav je bio drugačiji i nije se lako bilo izboriti. U Zvezdi sam imao najnormalniji fudbalski put".

"Najpre sam igrao za omladince i protiv Sarajeva smo osvojili titulu prvaka Jugoslavije. Dobili smo ih 6:1. Za prvu ekipu sam debitirao tek kasnije, kad sam se vratio iz vojske", priča Jugović.

Zvezda je tih godina dominirala ligom bivše države, a kruna je bila osvajanje naslova šampiona Evrope 1991. u Bariju.

Ali, Jugović daje zanimljivo zapažanje da se taj uspeh previše "romansira".

"Znaš kako ja gledam na to? Kad se napravi jedan veliki rezultat, onda se čitava priča romansira. Čitav taj uspeh Zvezde danas se romansira. Po meni je u pitanju bio samo splet raznih okolnosti, puno više nego što je nešto bilo planirano i građeno. No, to je samo moje mišljenje. Je li Robi došao planski? Nije. Je li Belodedić stigao planski? Nije", pričao je Jugovič i nastavio:

"Jesam li ja došao planski? Kod nas se takve stvari i takve priče predimenzioniraju i romantizuju te neki ljudi često znaju sami sebi da pridaju puno više zasluga od onoga što je zapravo bilo. Iza svakog uspeha stoji neka priča, samo je razlika u tome ko tu priču priča i ko na kojoj istini insistira".

"Zvezda je bila dobro organiziran klub i ako je planski bilo da se proda Piksi da bi se iduće sezone osvojio Kup šampiona, onda neko ko je to odlučio očito je bio genijalac"

Koji trenutak iz te šampionske sezone najviše pamtite? Finale i penale protiv Marselja ili dramatičnu završnicu polufinala protiv Bajerna u Beogradu i gol u poslednjim sekundama, koji je Zvezdu doveo do Barija, a Vi ste započeli tu akciju?

"Čak bih se pre odlučio za utakmicu sa Bajernom. To je bilo finale pre finala. Jedan moj prijatelj, inače poznati kuvar, jednom je rekao da kad jedeš škampe, osetiš sve moguće ukuse i mirise. Mislim da svatko ko je bio na toj utakmici dobro zna o čemu govorim".

"U tih 90 minuta igre svaki je navijač proživio sve moguće emocije - od sreće, pa do tragično primljenog gola, strepnje i straha, sve do neviđenog raspleta sa srećnim završetkom. Ta erupcija sreće kad je pao drugi gol bila je daleko najveća na stadionu Zvezde i nikad se nešto slično više neće ponoviti. Dobiti Bajern na takav način, neobičnim i specifičnim golom, bilo je nešto neverovatno".

"Videti igrače Bajerna kako nakon kraja padaju na kolena i plaču... Dali su sve od sebe, ali nisu uspeli. Zvezda bi protiv takvih protivnika uvek pre vodila 2:0, 3:0, ali bi ispadala. Ovaj put smo mi prošli, a Nemci su ispali. Lineker je izrekao onu čuvenu rečenicu o fudbalui Nemcima koji na kraju uvek pobede. E, ovaj put nisu, ha-ha".

Jugović je upitan za meč Kupa UEFA iz 1998. godine u dresu Atletiko Madrida protiv Obilića, čiji je vlasnik bio Željko Ražnatović Arkan.

Tada je Jugović povređen žestokim startovima i priznao je da mu je to kasnije skratilo karijeru.

"Uništili su mi skočni zglob. Morao sam da igram i povređen, a kad na takvom nivou igraš nedovoljno spreman i u bolovima, onda se veže povreda na povredu. Ode mišić, pa ode zadnja loža, pa ode koleno... Nekad ne treba biti predobar. Čovek se često žrtvuje za ekipu i napravi puno stvari na svoju štetu umesto da nekad gleda samog sebe.

No, nema veze, šta je bilo, bilo je. Događa se. Taj igrač Obilića koji me je povredio kasnije je rekao u jednom društvu, u kojem su bili neki moji prijatelji, da je to napravio namerno jer su dobili zadatak da Žuninja i mene izbace iz igre.

Čovek je uleteo u mene na trideset metara od našeg gola, u situaciji koja ni po čemu nije bila opasna za njih. Jasno je bilo da je to napravio namerno. Na koncu konca, to su reči dečka koji je mene povredio", poručio je Jugović.