Na visokim funkcijama uprkos sudskim procesima: Koji su svetski lideri krivično gonjeni?

Mnogi od tih lidera odbacivali su optužbe protiv njih kao politički motivisane. Ali optužbe često nisu bile prepreka za obavljanje političke funkcije.

CNN donosi nekoliko zapaženih nedavnih primera.

Izraelac Benjamin Netanjahu

Niko nije bio izraelski premijer duže od Benjamina Netanjahua, koji je krajem prošle godine položio zakletvu za svoj šesti mandat na toj funkciji.

Premijer se takođe trenutno suočava sa suđenjem za korupciju, pod optužbom za prevaru, mito i povredu položaja. Neki od navoda tvrde da je Netanjahu primao poklone poput cigara i šampanjca od inostranih biznismena.

Ponavljajući neke od reči koje je Tramp koristio, Netanjahu je negirao sve optužbe i nazvao suđenje „lovom na veštice“.

Kako se slučaj odvija dalje, Netanjahu gura kontroverzan plan da oslabi izraelsko pravosuđe.

Jedna od mera uključuje ograničenja načina na koje se sadašnji premijer može proglasiti nesposobnim za funkciju, što dovodi do toga da mnogi izraelski opozicioni političari tvrde da Netanjahu koristi reviziju sudstva da bi se zaštitio. On negira takve navode.

Brazilac Luiz Inasio Lula da Silva

Brazilac Luiz Inasio Lula da Silva uhapšen je u aprilu 2018. a iza rešetaka je proveo godinu i po dana do puštanja na slobodu u novembru 2019.

Osuđen je za korupciju i pranje novca, nakon što su on i njegova supruga dobili oko 1,1 milion dolara za poboljšanje i troškove od građevinske kompanije za stan na plaži.

Zauzvrat, rekli su tužioci, kompanija je uspela da dobije unosne ugovore od Petrobrasa, naftnog giganta pod kontrolom države.

Lula je optužbe nazvao „farsom“, tvrdeći da su politički motivisane. Nakon što je pušten iz zatvora 2019. brazilski sud je odbacio njegove osude za korupciju, što je omogućilo Luli da se kandiduje na predsedničkim izborima 2022. gde je pobedio Žaira Bolsonara. U januaru je po treći put položio zakletvu kao predsednik.

Bolsonaro se sada suočava sa potencijalnim pravnim problemima, uključujući optužbe da je podsticao nasilne napade u glavnom gradu Braziliji u januaru.

Kristina Fernandez de Kirhner iz Argentine

Potpredsednica Argentine Kristina Fernandez de Kirhner osuđena je prošlog decembra na šest godina zatvora nakon što je proglašena krivom za korupciju tokom dva predsednička mandata, od 2007. do 2011. i 2011. do 2015.

Optužena je da je u zaveri sa drugim vladinim zvaničnicima dala ugovore vredne milione dolara za radove na putu koji su, prema pritužbi, bili nekompletni, preskupi i nepotrebni.

Fernandez de Kirhner je rekla da su optužbe protiv nje politički motivisane.

Argentinski sud proglasio je 70-godišnjakinju, koja je ranije bila predsednica zemlje, krivom za „prevarnu administraciju“ i diskvalifikovao je sa ponovnog obavljanja javne funkcije.
Ona, međutim, ima privremeni imunitet zbog svoje trenutne uloge, što znači da neće uskoro ići u zatvor i može da se žali.

Anvar Ibrahim iz Malezije

Anvar Ibrahim je postao malezijski premijer u novembru 2022. nakon dva boravka u zatvoru pre nego što je postao premijer.

Anvar je bio u zatvoru u aprilu 1999. nakon što je osuđen za sodomiju. Čak i ako je sporazumna, sodomija je krivično delo za koje se u Maleziji sa muslimanskom većinom kažnjava do 20 godina zatvora.

On je uvek oštro negirao optužbe, tvrdeći da su politički motivisane.

Tu osudu je sud poništio 2004. Nakon što se vratio kao opoziciona ličnost, protiv njega je izneto više optužbi za sodomiju i – nakon dugotrajne sudske bitke koja se vodila tokom višegodišnjeg perioda – vratio se u zatvor 2014. godine.

Anvar je dobio kraljevsko pomilovanje i pušten je iz zatvora u maju 2018. Brzo se vratio u parlament, pre nego što je predvodio koaliciju Pakatan Harapan da osvoji veći broj mesta na opštim izborima u Maleziji 2022.

Italijan Silvio Berluskoni

Italijanski tajkun Silvio Berluskoni bio je višestruki premijer sve do povlačenja 2011.

Berluskoni je bio dominantna ličnost u italijanskoj politici skoro dve decenije, u periodu u kojem mu je takođe suđeno za najmanje 17 optužbi, uključujući optužbe za proneveru, poresku prevaru i mito.

Uvek je negirao da je počinio prekršaj i mnogi slučajevi su poništeni u žalbenom postupku.

Nisu pravne brige već italijanska dužnička kriza dovela do njegove ostavke 2011.

Nakon što je napustio funkciju, Berluskoni je kasnije osuđen za utaju poreza, gde je osuđen na godinu dana društvenog rada u staračkom domu, dok je sud poništio njegovu osudu za plaćanje seksa sa maloletnom prostitutkom.

Berluskoni je takođe proglašen krivim za podmićivanje senatora da promeni političke frakcije, ali nije odslužio zatvorsku kaznu.

U septembru 2022, 81-godišnjak je osvojio mesto u italijanskom Senatu i njegova stranka je deo italijanske vladajuće koalicije.