Ukrajinska vojska oborila je 14 od 17 iranskih dronova-kamikaza kojima su ruske trupe napale Odesu, grad na Crnom moru, a ruske trupe traže alternativu privatnoj vojnoj kompaniji Vagner, tvrdi britanska vojno-obaveštajna služba.

Prema rečima Sergeja Bračuka, portparola regionalne vojne administracije Odese, jedan od dronova je pogodio preduzeće u Odeskoj oblasti, usled čega je izbio požar, ali su do jutra spasioci uspeli da ga ugase.

„Preliminarno, bez ljudskih gubitaka“, dodao je Bračuk.

Ruska vojska traži načine za stvaranje i razvoj alternativnih privatnih vojnih kompanija unutar zemlje koje bi mogle da zamene Vagner, navodi se u izveštaju vojne obaveštajne službe Velike Britanije.

Jedan od razloga zašto Moskva traži zamenu za Vagnerove plaćenike jer se osnivač grupe Jevgenij Prigožin sukobio sa Ministarstvom odbrane.

Vlasti u Kremlju sumnjaju da iza eksplozije u kafiću u Sankt Peterburgu stoje ukrajinske tajne službe, a američki vojni analitičari ocenjuju da je pogibija proratnog blogera dokaz unutrašnjih borbi u Rusiji.

Ruska policija uhapsila je ženu u potrazi za ubicama Vladlena Tatarskog koji je poginuo u eksploziji u drugom najvećem gradu u Rusiji.

Darja Trepova (26) od ranije je bila na poternici Ministarstva unutrašnjih poslova, a njeno hapšenje je kasnije potvrdio ruski Istražni komitet.

Na video snimku koji su objavile ruske vlasti, najverovatnije snimljenom pod prinudom, čuje se kako Darja Trepova priznaje da je predala statuetu koja je kasnije eksplodirala.

Poljska vlada je predala vlastima u Kijevu prve lovce „migove“, a potvrdile su i da u sredu u zvaničnu posetu Varšavi stiže Vladimir Zelenski.

Ruske snage bezbednosti oduzimaju strane pasoše od visokih zvaničnika i rukovodilaca velikih državnih preduzeća, objavio je britanski list Fajnenšel tajms.

Kako se navodi, to se radi „zbog paranoje zbog mogućeg curenja informacija i dezerterstva“.

„Pojačani pritisak odražava duboku sumnju Kremlja i FSB-a (naslednika KGB-a) u lojalnost pripadnika ruske civilne elite, od kojih se mnogi privatno protive ratu u Ukrajini i nezadovoljni uticajem koji on ima na njihov način života“, piše šef moskovskog biroa FT Maks Sedon, pozivajući se na sopstvene informisane izvore.

Dan 405.

Napad ruskih trupa dronovima-kamikazama na Odesu
Britanska vojno-obaveštajna služba tvrdi da ruska komanda traži alternativu Vagneru
Uhapšena žena u okviru istrage o ubistvu proratnog blogera u Sankt Peterburgu
U Melitopolju eksplodirao automobil načelnika oblasne okupacione uprave
Fajnenšl tajms: Ruske snage bezbednosti oduzimaju strane pasoše visokim zvaničnicima i rukovodiocima velikih državnih preduzeća
Privedena sumnjičena za umešanost u smrt Vladlena Tatarskog, poginulog kada je dignut u vazduh kafić u Sankt Peterburgu, više čitajte ovde
Vladimir Putin posthumno odlikovao Ordenom za hrabrost blogera Tatarskog
Rusija od 1. aprila predsedava Savetom bezbednosti UN, u Kijevu ogorčeni
Jermenija saopštila da neće uhapsiti Putina po nalogu MKS ako dođe na njenu teritoriju
Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio je četvorogodišnji kreditni program za Ukrajinu u vrednosti od 15,6 milijardi dolara
Zemlje OEBS-a pokrenule su novu istragu o kršenju prava ukrajinskih civila
Amerikanci procenjuju da je u dosadašnjem toku rata koji traje više od godinu dana ubijeno ili ranjeno 220.000 ruskih vojnika
U Rusiji uhapšen novinar američkog Volstrit džornala, osumnjičen da je špijunirao u korist Amerike – više pročitajte ovde, SAD traži njegovo hitno puštanje
I dalje je neizvesno šta će biti sa Kijevsko-pečerskom lavrom i Ukrajinskom pravoslavnom crkvom koju vlasti u Kijevu optužuju da je bliska Moskvi – više o tome pročitajte ovde.
Prema podacima Posmatračke misije UN za ljudska prava, u Ukrajini su zabeležene 133 žrtve seksualnog nasilja, među kojima 85 muškaraca, 45 žena i tri devojčice
Više od 500 dece stradalo u Ukrajini od februara 2022, podaci UNICEF-a

Šta se desilo u Sankt Peterburgu

U Sankt Peterburgu, drugom najvećem gradu u Rusiji i rodnom gradu Vladimira Putina, došlo je do eksplozije u kafiću „Strit bar“, u kojoj je poginula jedna osoba, a još 16 povređeno, potvrdile su lokalne vlasti.

Potvrđeno je i da je u eksploziji poginuo bloger koji je pisao pod pseudonimom Vladlen Tatarski, koji je izveštavao sa ukrajinskog ratišta.

Prema nezvaničnim informacijama ruskih medija, eksploziv je navodno bio u statueti koja je bila uručena blogeru Tatarskom kao poklon.

Navodno je, prenose ruski mediji pozivajući se na izvore u istrazi, devojka predala statuetu blogeru, neposredno pre eksplozije.

Vladlen Tatarski je bio pseudonim pod kojim je poznati bloger čije je pravo ime bilo Maksim Fomin, objavio je BBC ruski servis.

Vladimir Putin, ruski predsednik, posthumno je odlikovao Tatarskog Ordenom za hrabrost.

Više o ovoj priči pročitajte ovde.

Ne smiruje se situacija oko Kijevsko-pečerske lavre, sedišta Ukrajinske pravoslavne crkve, posle naloga kijevskih vlasti da se sveštenstvo iz nje iseli.

Mitropolit Ukrajinske pravoslavne crkve Pavel Lebedu osumnjičen je i saslušan zbog, kako tvrde službe bezbednosti, „saradnje sa Rusijom i izazivanje i raspirivanje međuverske mržnje“.

O tom slučaju možete da čitate u posebnom tekstu.

A više informacija o Kijevsko-pečerskoj lavri pročitajte ovde.

‘Krim se mora osloboditi’

Ben Hodžis, penzionisani američki general i bivši komandant SAD vojske u Evropi smatra da je „Krim ključno mesto, koje mora da se oslobodi“.

„Možete uništiti sve ruske vojnike u radijusu od 200 kilometara oko Bahmuta, ali to neće uticati na strateški ishod rata.

„Stratešku situaciju može da promeni samo oslobođenje Krima, samo tako će Ukrajina postići pobedu“, izjavio je on za litvansku nacionalnu televiziju i radio kanal LRT.

Ukrajina će pokrenuti kontraofanzivu, kojom bi Krim mogao da se odseče od Rusije, smatra penzionisani general, kada se za to steknu uslovi.

Hodžis je dodao da ukrajinski generalštab ne bi saopštio vreme i mesto takve kontraofanzive, ali da se zna da ukrajinske snage stvaraju moćnu zasedu, a da je ne primenjuju u Bahmutu, zbog čega druge ukrajinske vojne jedinice plaćaju visoku cenu u ovom gradu, kako bi zaustavile ruske trupe.

„Sve što kažem o ovoj ofanzivi je samo moja pretpostavka, jer mogu da pročitam mapu kada razmislim o onome što se nadam da ću videti“, dodao je general.

Jermenija: Nemamo nameru da hapsimo Putina

Jermenske vlasti „nemaju nameru ili želju“ da uhapse ruskog predsednika Vladimira Putina po nalogu Međunarodnog krivičnog suda (MKS), uprkos ratifikaciji Rimskog statuta, izjavio je zamenik predsednika jermenskog parlamenta Hakob Aršakjan.

Ustavni sud Jermenije je 24. marta priznao obaveze sadržane u Rimskom statutu o MKS kao usaglašene sa ustavom.

Ranije je ove obaveze ratifikovao parlament zemlje, što sada znači njihovo momentalno stupanje na snagu.

Teoretski, to znači da bi tokom posete Jermeniji, Putin i ombudsmanka za decu Marija Lvova-Belova mogli da budu privedeni po nalogu MKS-a za njihovo hapšenje.

Međutim, Aršakjan je , bez direktnog pominjanja Putina i MKS, istakao da „odlukom Ustavnog suda niko nije kriv ni po čemu i ne zahteva preduzimanje koraka da se bilo ko uhapsi“.

„Koliko danas smo potpisali sporazum sa drugom zemljom, prema kojem Rimski statut neće uticati na naše bilateralne odnose. Takvo rešenje bi moglo da bude i sa Rusijom.

„Ali ovo je samo jedna od opcija“, rekao je on.

Jermenski zvaničnik je rekao i da su čuli zabrinutost koju je izrazila Rusija i dodao: „Mislim da ćemo uspeti da obezbedimo da sprovođenje daljeg procesa u vezi sa Rimskim statutom ne naruši strateške odnose Jermenije i Rusije“.

Međunarodni krivični sud je 17. marta izdao nalog za hapšenje Putina i Lvove-Belove.

Prema saopštenju suda, oni su, navodno, „odgovorni za ratne zločine u vezi sa nezakonitom deportacijom stanovništva (dece) sa okupiranih teritorija Ukrajine na teritoriju Ruske Federacije“.