Crna Gora i izbori za predsednika: Drugi krug - Jakov Milatović protiv Mila Đukanovića

Prvi put posle dve decenije predsednički izbori u Crnoj Gori biće odlučeni u drugom krugu.

Građani biraju između Jakova Milatovića, kandidata pokreta Evropa sad, i Mila Đukanovića, aktuelnog šefa države i lidera Demokratske partije socijalista (DPS), koji više od tri decenije vlada Crnom Gorom.

Đukanović je u prvom krugu dobio šest-sedam odsto glasova više od Milatovića.

Predsednički izbori dolaze posle nekoliko politički prilično burnih godina i uvod su u vanredne parlamentarne izbore u junu.

Ovo su četvrti predsednički izbori otkako se Crna Gora odvojila od Srbije, odnosno od osamostaljivanja 2006. godine.

• Šta će odlučiti drugi krug predsedničkih izbora u Crnoj Gori
• Sudar političkih generacija: Milo Đukanović i Jakov Milatović za BBC na srpskom
• Posle prvog kruga: Šta je Jakovu Milatoviću donelo dobar rezultat
• „Čiji si ti mali": Zašto je pitanje državljanstva tako važno na izborima u Crnoj Gori
• Vodič kroz predsedničke izbore u Crnoj Gori: Nova lica protiv starih

Pravo glasa ima 542.154 birača, kao i u prvom krugu pre dve nedelje, saopšteno je iz crnogorskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Mnogi mediji su izneli informaciju da će broj birača u drugom krugu biti veći za oko 1.500, ali su iz crnogorske policije to demantovali, navodeći da je spisak zaključen 8. marta, odnosno uoči prvog kruga i da se ne može menjati.

U prvom krugu, Đukanović je osvojio 35,4 odsto, a Milatović 28,9 odsto glasova.

Od kandidata iz prvog kruga, Milatovića su podržali Andrija Mandić iz Demokratskog fronta (19,3 odsto), Aleksa Bečić iz Demokrata (11,1 odsto) i Goran Danilović iz Ujedinjene Crne Gore (1,3 odsto)

Uz Đukanovića su Draginja Vuksanović Stanković (3,15 odsto) - koja je posle izbora podnela ostavku na mesto predsednice Socijaldemokratske partije Crne Gore - i nezavisni kandidat Jovan Radulović sa 0,76 odsto.

Đukanović je do sada četiri puta bio premijer Crne Gore i dva puta predsednik, od čega je 2018. ubedljivo pobedio u prvom krugu, ali je njegova moć znatno okrnjena.

Od avgusta 2020, DPS nema suštinsku kontrolu u crnogorskoj vladi, ali su i stranke koje su slavile pobedu na poslednjim parlamentarnim izborima u međuvremenu više vremena provele u sukobima nego u političkoj stabilnosti.

Milatović je još bio dete kada je Đukanovićeva vladavina počela.

U prvu predsedničku trku ušao je u 36. godini života, sa godinu i po dana ministarskog staža u resoru ekonomije i još manje političkog iskustva - stranka Evropa sad, koja ga je kandidovala, osnovana je 2022. godine.

Drugi krug predsedničkih izbora poslednji put je održan 1997, kada je Đukanović, posle velike podele u DPS-u, imao duel sa dugogodišnjim saradnikom Momirom Bulatovićem.

Bulatović je tada bio bolji u prvom krugu, ali je Đukanović na kraju slavio.

Građani Crne Gore će u junu ponovo na glasanje.

Posle duge institucionalne krize, Đukanović je neposredno pred predsedničke izbore raspustio skupštinu, pošto mandatar Miodrag Lekić nije uspeo da formira vladu.

Lekić je dugogodišnji Đukanovićev oponent i jedan od lidera koji su 2020. smenili DPS sa vlasti, iako su se oni u nju ubrzo vratili manjinskom podrškom narednoj vladi Dritana Abazovića, lidera pokreta Ura.

Abazovićeva vlada pala je u avgustu 2022, kada joj je upravo DPS uskratio podršku zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dokumenta kojim se SPC garantuje svojina nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.

Ona vlada od tada radi u tehničkom mandatu jer parlamentarne stranke nisu mogle da se dogovore ni o raspuštanju parlamenta, ni o izboru nove vlade.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk