Možda trava nije uvek zelenija negde tamo - ova priča je dobar primer!
Jedna mama za portal "Zelena učionica" ispričala je svoje iskustvo o porođaju u Norveškoj. Tada je imala 30 godina.
- Daleko od toga da sam došla nepripremljena u Norvešku. Zapravo, znala sam više o njenoj kulturi, književnosti, istoriji i jeziku od većine naših koji se doseljavaju, jer sam u Beogradu diplomirala na Katedri za skandinavske jezike i književnost - počinje priču.
Ona objašnjava da njena namera nije da priča loše o državi koju je sama izabrala, ali da na neke izjave nije mogla da ostane “imuna”.
- Radim kao profesor norveškog u najpoznatijoj školi jezika u Norveškoj, tamo gde se polaže "Bergenstest" i ulaže u obrazovanje zarad integracije stranaca. Suprug mi je master građevinski inženjer koji ima izuzetno dobro plaćen posao ovde. Nisam došla da pljujem po Norveškoj, jer da je tako, ne bi se nikada doselila ovde i živela ovde. Izjava koju sam morala da prokomentarišem je da su norveška porodilišta bolja od naših - objašnjava ona.
Sat vremena pakla
- Evo sad dok to samo pišem, ne znam da li da se grohotom smejem ili da plačem. Porodila sam se ove godine u univerzitetskoj bolnici u jednom od najvećih gradova Norveške. Sve što ću vam reći je da, da sam znala kakvi su uslovi i stručnost osoblja u bolnici NIKADA se ne bih porađala u Norveškoj. Želela sam da verujem da je sve sjajno, da je zdravstveni sistem na visokom nivou, iako me nijednom tokom cele trudnoće nije primio lekar specijalista, već isključivo babice. Čak i kad su ovdašnje babice govorile stvari koje se kose sa zdravim razumom, ja sam i dalje ostajala rešena da ih slušam i pomno pratim njihove savete i uputstva. Ništa me, pak, nije moglo pripremiti za nestručnost lekara i babica na porođajnom odeljenju! Bez da previše ulazim u grafičke detalje i zgrozim one koji bi potencijalno pročitali ovaj komentar, reći ću da mi je anesteziolog SEDAM puta ubadao iglu za epiduralnu anesteziju u roku od 10 minuta, na kraju ne uspevši da "potrefi" i ostavljajući me sa rečima "Šta da radim, nešto ne ide" - priseća se ona traumatičnog iskustva i dodaje:
- Nakon tog inicijalnog šoka i sa strašnim bolovima u leđima, zbog kojih mi je kasnije bilo teško da u toku najtežeg dela porođaja uopšte ležim na leđima, doživela sam to da babice ne rade epiziotomiju, jer Norvežani generalno sve znaju najbolje kako treba raditi. Niko mi nije uradio ultrazvuk da bi video veličinu bebe… Da skratim priču – možete zamisliti kako sam sjajno prošla kada je na svet došla moja mezimica teška preko četiri kilograma i dugačka 54 centimetra. Dovoljno je reći da su mi se babice izvinile zbog svoje greške (kao da ja imam nešto od izvinjenja), pa pozvale tim od tri lekara koji su me sat vremena ušivali – kaže ona.
Ipak, zahvaljujući stručnim lekarima prošla je bez većih posledica.
- Na svu sreću, barem su ti lekari odradili svoj posao kako treba i sada nemam nikakve posledice, iako sam sa takvom povredom (potvrđeno od strane mnogih drugih lekara) mogla da sa 30 godina ostanem invalid do kraja života - završava priču za portal "Zelena učionica".
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
