Letnje računanje vremena, kada se kazaljke na satu pomeraju za jedan sat unapred uglavnom su razlog za pospanost i manjak energije. U težim slučajevima mogući su i kardiovaskularni problemi. Uočava se da je broj saobraćajnih nesreća i povreda veći posle pomeranja sata unapred, pa se svima savetuje pojačan oprez. Bitno je da svi hronični bolesnici nastave da uzimaju terapiju prema ustaljenom redosledu.
U nedelju, 26. marta prelazimo na letnje računanje vremena
Letnje računanje vremena u ovoj godini počinje u nedelju, 26. marta, u dva sata posle ponoći, pomeranjem kazaljki na časovnicima za jedan sat unapred. Svi ćemo spavati jedan sat kraće. Stručnjaci navode da je dovoljan kratak poremećaj u rasporedu spavanja da dođe do problema koji se najčešće manifestuju pospanošću.
Brojnim procesima u telu upravlja naš unutrašnji biološki časovnik. Stručnjaci navode da je taj biološki sat pod kontrolom gena i cikličnih promena u proteinima. Na primer, gen per kodira protein PER čiji nivo je najviši u ranim večernjim, a najmanji u jutarnjim satima. Bitno je da naš unutrašnji časovnik bude usaglašen sa društvenim ritmom i ciklusom dana i noći koji diktira Sunce, jer su proteini u ćelijama mrežnjače našeg oka osetljivi na svetlost i različito funkcionišu tokom noći i dana.
Promene osećaju i bolesni i zdravi
Neusaglašenost ovih ritmova mogu da osećaju zdrave osobe i hronični bolesnici. Pomeranje kazaljki na letnje vreme može da bude uzrok za pospanost, dok se telo ne navikne na promene.
Dobra vest je da idemo ka delu godine kada ćemo moći više da uživamo u sunčevoj svetlosti, koja nam može obezbediti važan vitamin D i zaštiti na nas od depresivnog raspoloženja.
Cilj ušteda energije
Praksa letnjeg i zimskog računanja vremena zaživela je prvi put tokom Prvog svetskog rata, ali od nje se relativno brzo odustalo. Cilj je ušteda energije. U poslednje vreme sve su glasniji oni koji tvrde da benefiti koji se često spominju kao razlog za ovu praksu nisu tako veliki.
S druge strane, mogući su problemi sa koncentracijom, promenama raspoloženja, glavoboljom, mučninom i lošom probavom. Lekari savetuju umerenu fizičku aktivnost, boravak na čistom vazduhu, ishranu bogatu vitaminima i mineralima.
Evropski parlament je usvojio preporuku Evropske komisije da se u Evropi obustavi praksa promena u računanju vremena. Zbog okolnosti koje je donela pandemija covid 19 konačne odluka još nije doneta. Stručnjaci navode da ovaj problem nije uopšte jednostavan. U Evropi se nalaze tri vremenske zone. Srbija je na istočnoj granici centralnoevropske vremenske zone, koja je relativno velika. Misli se da bi istočne i zapadne granice ove zone možda imale najviše problema ukoliko bi se trajno odlučile na letnje ili zimsko računanje vremena.
Stop pomeranju sata. Nije prirodno. Vreme ne mozemo menjati