"Posle Makrona - potop!": Ko je sve u igri da preuzme vlast dok je Francuska na ivici revolucije?
Najveći francuski gradovi, od Pariza do Liona, preko noći su "eruptirali" kada su u crno obučeni protestanti eskalirali proteste protiv penzione reforme
Mogli bismo da oprostimo svakome ko trenutno posmatra Francusku i misli da je država na ivici revolucije, piše briselski "Politiko".
Najveći francuski gradovi, od Pariza do Liona, preko noći su "eruptirali" kada su u crno obučeni protestanti eskalirali proteste protiv penzione reforme napadajući policiju i paleći vatre na ulicama.
Doskora mirni višemesečni protesti postali su nasilni nedelju dana nakon što je vlada Emanuela Makrona iskoristila član 49.3 francuskog Ustava kako bi u parlamentu usvojila zakon kojim je starosna granica za odlazak u penziju podignuta sa 62 na 64 godine bez glasanja.
Protesti za narednu nedelju su već najavljeni, što će dodatno povećati pritisak na već posvađanu Makronovu vladu i naterati britanskog kralja Čarlsa da otkaže dugo očekivanu posetu.
Pročitajte još:
Ipak, uz svu "buku i bes" protesta, koji bi mogli dodatno da se pogoršaju ukoliko im se pridruže i studenti, rizik da će Makron morati da napusti svoju funkciju gotovo je jednak nuli, piše "Politiko" i dodaje da će predsednik Francuske eventualno smeniti premijerku Elizabet Born, ali da je francuski predsednički sistem ustrojen tako da je skoro zagarantovano da će lider ostati na svojoj poziciji do kraja mandata 2027. godine.
Značajnije je pitanje, dakle, šta će se desiti nakon što Makron, čiji se veoma ličan način rukovođenja državom često opisuje kao "kraljevski", zauvek napusti scenu.
Budući da Makrona ustav sprečava da se kandiduje i treći put, on će iza sebe ostaviti vladajuću stranku "bez vođe i kormila", koja bi bez njega mogla da prestane da postoji. Tako bi, navodi se u tekstu briselskog portala, stvorio upražnjeno mesto koje lideri krajnje levice i desnice, poput Marin Le Pen, žude da popune.
Iako Makron trenutno čvrsto drži vlast, pobuna s kojom se njegova vlada suočila ove nedelje i haos koji je progutao državu zabrinuće svakog ko se nada da će Francuska ostati čvrsto usidrena u pro-EU i pro-NATO liberalnom taboru.
Drugim rečima: Nakon Makrona - potop.
Prvi pokazatelj da je francuska demokratija u opasnosti je stanje Makronove centrističke partije Renesansa.
U mnogim sistemima, objašnjava "Politiko", vladajuće partije imaju ideološku osnovu koja im, barem u teoriji, daje razlog postojanja koji nije isključivo puko vršenje vlasti.
Međutim, dodaje se u tekstu, to sa Makronovom strankom nije slučaj, budući da je ona osnovana sa jednim jedinim ciljem – da svog osnivača dovede u Jelisejsku palatu, a zatim podrži njegovu vladu. Budući po prirodi "poslušna", Renesansa nije iznedrila smele ličnosti koje bi bile logični naslednici sadašnjeg predsednika.
AP Photo/Michel Euler
I dok partiji već nedostaje većina u parlamentu, ovonedeljna pobuna protiv penzione reforme je otkrila da je Renesansa mnogo slabija nego što se ranije mislilo. Kako piše briselski portal, "pre je šupalj podijum na kom Makron stoji nego platforma sa koje će biti lansirani budući lideri Francuske".
Pobune u parlamentu su, pre svega, pokazale kontinuirani nered u desnom centru glavnog toka u Francuskoj iz kog je proizašla većina francuskih lidera od Drugog svetskog rata, a koji je sada, kako piše "Politiko", samo senka onoga što je nekad bio.
- Ne postoji nešto poput Maronove doktrine ili Makronovog ideološkog naslednika - istakao je Žan-Danijel Levi, politički analitičar iz "Heris interaktiv".
"Politiko" je naveo da je kriza izazvana penzionom reformom na političku scenu ponovo izvela ličnosti sa oba kraja političkog spektra, poput nekadašnjeg predsedničkog kandidata krajnje levice Žan-Lika Melanšona, "Anti-NATO evroskeptika kome je Venecuela draža nego Brisel".
Ipak, "šefica francuske krajnje desnice" Marin Le Pen je, kako pokazuju ankete, i dalje u mnogo boljoj poziciji da preuzme vlast, piše "Politiko" dodajući da je Lepenova nakon svog poslednjeg poraza preduzela korake kako bi delovala "više predsednički", popravljajući pritom sliku svoje partije u javnosti.
- Posle Makrona, dolazimo mi - rekla je ona za BFMTV ove nedelje, aludirajući na svoju stranku Nacionalno okupljanje.
Osim Lepenove, Makronov naslednik mogao bi da bude njegov nekadašnji izuzetno voljeni premijer Eduar Filip. Otkako je napustio funkciju 2017. godine, Filip je tiho čekao na poziciji gradonačelnika Avra, lučkog grada srednje veličine na severnoj obali Francuske, i negovao sopstvenu političku partiju desnog centra - Horizonti.
Ranije ovog meseca, Filip je u intervjuu otkrio da pati od alopecije i vitiliga, što je samo pojačalo njegovu popularnost kod Francuza, koji ga, kako prenosi "Politiko", ocenjuju kao svoju omiljenu političku ličnost.
Ipak, činjenica da je Filip zagovarao pomeranje granice za odlazak u penziju na 67 godina — što je iznad onoga što je Makron predložio — nije mu učinila nikakvu uslugu, budući da ankete pokazuju da 61 odsto Francuza ne odobrava njegov pokušaj da odbrani penzionu reformu.
Filip i dalje nije potvrdio da će se kandidovati na izborima 2027. godine, a prethodna nedelja je pokazala da bi njegova povezanost sa Makronom, ukoliko odluči da uđe u predsedničku trku, mogla da se ispostavi kao prepreka, zaključuje "Politiko".
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari