Penziona reforma u Francuskoj biće sprovedena na silu: Da li je Makron osudio sopstvenu vladu na propast i obesmislio ostatak svog mandata?

Odluka francuskog predsednika Emanuela Makrona da zaobiđe parlament i nametne svoju duboko nepopularnu penzionu reformu bacila je novo svetlo na beskompromisnog i oslabljenog lidera koji se sada suočava sa oštrom reakcijom opozicionih poslanika i demonstranata.

Makron je obećao da će napustiti svoj pristup politici "odozgo nadole" i raditi sa opozicionim strankama tokom svog drugog mandata, ali izgleda da je to bilo samo prazno obećanje.

Uprkos intenzivnim lobističkim naporima kod poslanika i sastancima u Jelisejskoj palati u četvrtak i nedeljama koje su prethodile odlučujućem trenutku, francuski predsednik i njegova premijerka Elizabet Born shvatili su da bi mogli da dožive poraz u parlamentu i zato su odlučili da se pozovu na kontroverzno ustavno sredstvo, član 49.3, i da zaobiđu glasanje.

- Moj politički interes bi bio da se to izglasa... Ali smatram da su finansijski i ekonomski rizici preveliki u ovoj fazi - rekao je Makron ministrima privatno, prema rečima učesnika sastanka.

Cilj Makronove penzione reforme je povećanje zakonske starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine i povećanje doprinosa za punu penziju u nastojanju da se francuski državni penzijski sistem održi. Makronova Renesansna partija izgubila je apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini na parlamentarnim izborima prošle godine, ali je vlada uspela da usvoji zakone poslednjih meseci uz podršku konzervativne stranke Republikanci. Čini se, međutim, da je uoči ovog glasanja bilo zabrinutosti da predsednik nije mogao da okupi dovoljno onih koji bi glasali u korist zakona.

AP Photo/Christophe Ena

Došavši u parlament u četvrtak, Bornova se suočila sa besom i nemirima u Narodnoj skupštini kada je objavila da je pokrenula član 49.3. Krajnje levičarski poslanici iz partije Nepokorena Francuska izviždali su je i uzvikivali nacionalnu himnu Marseljezu, dok su poslanici krajnje desnice Nacionalnog saveza uzvikivali „Daj ostavku! Podnesite ostavku!“. Govornica doma bila je prinuđena da prekine debatu kako bi Bornovoj dozvolila da održi govor.

- Ne možemo da rizikujemo da 175 sati parlamentarne debate ode ni na šta - rekla je Bornova.

Poslanici opozicije su posle saopštenja obećali da će nastaviti borbu protiv reformi, bilo u parlamentu, podržavanjem glasanja o nepoverenju, bilo na ulicama.

Liderka krajnje desničarskog Nacionalnog skupa Marin le Pen ocenila je taj potez kao Makronov lični neuspeh.

- To je njegova reforma, on ju je predložio i branio tokom svoje kampanje - rekla je ona novinarima u Narodnoj skupštini.

AP Photo/Michel Euler

Spontani protesti izbili su u četvrtak uveče u nekoliko gradova širom Francuske, uključujući Pariz, gde se hiljade demonstranata spustilo na Trg Konkord nakon tog poteza, sukobivši se sa policijom i zapalivši skele. Sindikati su pozvali na protest 23. marta, neporemećeni Makronovom odlukom da progura zakon.

Član 49.3 je „negiranje demokratije“

Pozivanje na član 49.3 naširoko se smatra opasnim potezom za vladu jer omogučava poslanicima da pokrenu izglasavanje nepoverenja u roku od 24 sata i rizikuje da radikalizuje protestne pokrete u Francuskoj.

Sindikati su već pokazali veliko jedinstvo i predvodili gotovo nedeljne marševe i štrajkove, izvodeći stotine hiljada građana na ulice. U Parizu je zbog štrajka sakupljača smeća na ulici ostalo oko 7.000 tona đubreta.

Iako francuski ustav dozvoljava vladama da zaobiđu parlament pod određenim uslovima, upotreba ovog člana u Francuskoj se sve više smatra nedemokratskom usred društvenih tenzija i rastućeg nepoverenja u političare.

AP Photo/Thomas Padilla

- To što je vlada upotrebila član 49.3 odražava neuspeh ove predsedničke manjine - rekao je za novinski kanal BFMTV Šarl de Kurson, dugogodišnji nezavisni poslanik.

- Oni nisu samo manjina u Narodnoj skupštini, oni su manjina u celoj zemlji. Negiranje demokratije se nastavlja - dodao je.

Govoreći uoči glasanja, Frederik Dabi, generalni direktor instituta za ispitivanje javnog mnjenja IFOP, rekao je da su mišljenja o pozivanju na član 49.3, za razliku od potvrdnog glasanja u parlamentu, „radikalno različita“.

- Javno mišljenje o članu 49.3 se promenilo. Smatra se sredstvom za brutalizaciju Narodne skupštine: sada se smatra autoritarnim umesto samo autoritativnim. Ljudi danas žele više transparentnosti, više demokratije - rekao je on.

Ali demonstracija sile takođe razotkriva oslabljenog predsednika, koji nakon što je izgubio većinu u parlamentu i usred niskog rejtinga, nije bio u stanju da preokrene mišljenje javnog mnjenja u Francuskoj.

Ugrožena vlada

AP Photo/Michel Euler

Kratkoročno, vlada će morati da preživi nekoliko predloga glasanja o nepoverenju, za koje se očekuje da će biti pokrenuti u ponedeljak. Makronova vlada se u prošlosti suočavala sa zahtevima za izglasavanje nepoverenja, ali je rizik da oni budu uspešni ovog puta mnogo veći.

- Možda je ovo prvi put da glasanje o nepoverenju može da sruši vladu - rekao je novinarima poslanik Zelenih Žulijen Bajou, dodajući da je vlada „spremna da napravi haos“ u zemlji.

Dugoročno, ovaj potez uništava izglede za bliži savez između Makronove Renesansne partije i konzervativnih Republikanaca nakon niza ad hok sporazuma poslednjih meseci. Kao zabrinjavajući znak za drugi Makronov mandat, pošto su debate o penzionoj reformi dostigle vrhunac, rukovodstvo konzervativne stranke nije moglo da okupi svoje pristalice uprkos ustupcima vladajuće stranke u pogledu zakona.

Velika ironija za Makrona, kome trebaju partneri koje ne nalazi, jeste u tome što je on čovek koji je preokrenuo politički pejzaž Francuske tako što je slomio tradicionalne levičarske i desničarske partije 2017.

AP Photo/Michel Euler

Dilema za Makrona je kako će išta uraditi u naredne četiri godine predsedničkog mandata, s obzirom na pojačanu opoziciju sa kojom će se sigurno suočiti u parlamentu u kom dominiraju krajnja levica i krajnja desnica, i u kom nema pouzdanih koalicionih partnera.

Možda jedini spas za Makrona dolazi iz inostranstva.

- Na međunarodnoj sceni to je znak da Francuska može da sprovede reforme, čak i ako mnogi misle da doživljavamo nervni slom zbog nečeg tako malog, s obzirom na to da je vlada napravila toliko ustupaka - rekla je za „Politiko" Kloi Morin, pisac i politički analitičar, uoči glasanja.

- Svi znaju da je penziona reforma u Francuskoj teška... To je ono što je pitanje za Makrona: on je predsednik koji gradi svoje nasleđe - zaključila je.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi