Vladimir Bilčik predstavio nacrt izveštaja o Srbiji: Borba za Ukrajinu je borba za Evropu

To je izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik ponovio i tokom predstavljanja izveštaja u AFET-u. On je ocenio da je rat u Ukrajini promenio čitavu Evropu, ali i proces proširenja.

“Borba za Ukrajinu jer borba za Evropu. U tom kontekstu diskutujemo i izveštaj o Srbiji za 2022. godinu”, rekao je Bilčik i pozdravio to što je Srbija glasala za rezoluciju Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje ruska agresija nad Ukrajinom, dodajući da EU očekuje od Srbije da se u potpunosti uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što uključuje i sankcije Rusiji.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Bilčik je rekao da je prethodni period u ovom procesu bio izuzetno turbuletan, ali da vidi prostor za unapređenje dijaloga u narednim nedeljama. Dodao je da bi vlasti u Srbiji trebalo da komuniciraju benefite mirnog rešenja za sve građane. “Uspeh u procesu normalizacije odnosa sa Prištinom je uspeh Srbije”, rekao je Bilčik.

On je ponovio da će progres Srbije na putu a EU u velikoj meri zavisiti od unutrašnjih reformi, posebno u oblasti vladavine prava. Govoreći o izbornom procesu, Bilčik je pohvalio implementaciju mera postignutih Međustranačkim dijalogom uz posredstvo Evropskog parlamenta, pozdravljajući povratak opozicije u Narodnu skupštinu.

Matjaž Nemec, poslanik iz redova Socijalista i demokrata (S&D) rekao je tokom debate u AFET-u da bi Srbija trebalo da napravi jasan izbor kada su u pitanju odnosi sa Rusijom, jer bi u suprotnom to moglo da ima posledice po evropski put zemlje.

On je podsetio na stav Evropskog parlamenta iskazanog u rezoluciji izvestioca Tonina Picule, u kojoj se naglašava da je napredak Srbije ka EU moguć samo ukoliko se zemlja uskladi sa sankcijama Rusiji i naprevi pomak u reformama povezanim za članstvom u EU.

Viola fon Kramon, izvestiteljka iz senke poslaničke grupe Zelenih, ocenila je da postoje dva strukturna problema na putu Srbije ka EU. To su prema njenim rečima osnove (demokratija i vladavina prava) i dijalog sa Prištinom.

Govoreći o osnovnim kriterijumima, Fon Kramon je posebno naglasila probleme sa demokratskim standardima i slobodom medija. Prema njenim rečima, nakon Međustranačkog dijaloga uz posredstvo EP opozicija se vratila u Parlamenta, dodajući da ipak “nije bilo substancijalnih promena” kada su u pitanju izborni uslovi.

“Politička scena i dalje je polarizovana, a kampanje provladinih tabloida i govor mržnje protiv političkih oponenata još uvek su prisutni”, rekla je Fon Kramon.

Kada je u pitanju sloboda medija, ona je podsetila da je u Srbiji vidljiv nedostatak implementacije Medijske strategije, netransparentnost vlasništva nad medijima, nedostatak procesuiranja govora mržnje, ali i problem sa dodelom nacionalnih frekvencija.

Izvestilac iz senke poslaničke grupe “Obnovimo Evropu (Renew Europe)” Klemen Grošelj pozdravio je napredak Srbije kada su u pitanju ustavne promene. Dodao je da u Srbiji još uvek prisutna polarizacija na političkoj sceni, a da se uprkos povratku opozicije u Narodnu skupštinu, parlamentarne procedure ne poštuju.

“Progres nije dovoljan. Kao zemlja kandidat za članstvo, Srbija bi trebalo da ima veći napredak kada su u pitanju oblasti vladavine prava i slobode medija”, rekao je Grošelj.

Do 15. februara poslanici AFET-a imaće vremena da podnesu svoje amandmane na nacrt Bilčikovog izveštaja. Nakon što izveštaj bude izglasan u AFET-u, što se prema izvorima Euroepan Western Balkans očekuje krajem aprila, tekst će se naći i pred poslanicima Evropskog parlamenta na plenarnoj sednici u Strazburu u maju, nakon čega postaje zvanična Rezolucija EP o Srbiji.