Zelenskog očekuju na samitu EU

Posle posete Velikoj Britaniji i večernjeg susreta s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Parizu, ukrajinski predsednik se ovo četvrtka 9. februara očekuje u Briselu. Planirano je da Volodimir Zelenski govori pred Evropskim parlamentom i bude gost na samitu 27 šefova država i vlada Evropske unije.

U odeljenju za protokol Evropskog saveta, uoči neočekivane posete ukrajinskog predsednika vladala je izuzetna užurbanost. Zelenski je tek drugi put napustio zemlju od ruskog napada i njegov boravak u Briselu nosi sa sobom velike logističke i bezbednosne izazove. Naposletku, rusko rukovodstvo je odmah nakon početka rata navelo da je uklanjanje Zelenskog jedan od ratnih ciljeva.

Predsednik, koji je verovatno najpre vozom otputovao u Poljsku, a odatle avionom u Veliku Britaniju, Francusku i Belgiju, ima mnogo telohranitelja. Njegov plan puta i poseta, kao i satnica, u strogoj su tajnosti.

Najpre SAD, onda Evropa

Uoči Božića Volodimir Zelenski je iznenada otputovao u Vašington. Tamo je govorio u Kongresu i razgovarao s predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Bajdenom. Tada je prvi put od početka ruske invazije napustio zemlju. Bilo je jasno da se posetom ukazuje poštovanje Sjedinjenim Američkim Državama kao najvećem pomagaču i finansijeru odbrane Ukrajine od ruskog napada.

Evropskom turnejom Zelenski pokazuje svoju privrženost, a možda i zahvalnost za isporuke oružja, za humanitarnu pomoć i zbrinjavanje izbeglica, kao i za spremnost Evropske unije da otpočne pristupne pregovore s Ukrajinom. Radi se više o simboličnoj poseti – Zelenski je do sada bio uključivan posredstvom video-linka na svaki samit EU od februara. Ne očekuju se konkretni zaključci, EU će ponovo obećati Ukrajinu svu pomoć protiv Rusije, koliko god vremenski ona bude potrebna.

Sledeći cilj su avioni

Pošto Nemačka posle dužeg oklevanja hoće da omogući isporuku tenkova Leopard 1 i Leopard 2 do kraja godine, sada počinje nova diskusija. Radi se o borbenim avionima zemalja Severnoatlantskog pakta. U Velikoj Britaniji je Volodimir Zelenski tražio od zapadnih partnera da isporuče moderne borbene avione.

-pročitajte još: Da li su sada na redu borbeni avioni, pa onda podmornica...?

Britanska vlada je potvrdila da se u Velikoj Britaniji već obučavaju ukrajinski piloti. Predsediku Donjeg doma parlamenta Zelenski je poklonio pilotski šlem sa natpisom: „Imamo slobodu. Dajte nam krila da je branimo.“ Zelenski je rekao da zato moli da im isporuče avione. I na samitu u Briselu ukrajinski predsednik će zatražiti više oružja i brže pristupanje Evropskoj uniji.

Prošle nedelje je Evropska komisija otputovala u Kijev da bi i formalno započela pristupne pregovore. Nisu dogovoreni konkretni datumi i rokovi. EU ima stav da Ukrajina prethodno mora ispuniti niz uslova, posebno u oblasti borbe protiv korupcije.

Prošlog proleća je Ukrajina zajedno sa Moldavijom po ubrzanom postupku dobila status kandidata. Malo koji diplomata u Briselu može da zamisli pristupanje Ukrajine Uniji sve dok traje invazija i Rusija drži pod okupacijom delove zemlje. Međutim, postoji i izuzetak: Kipar je 2004. postao punopravni član Evropske unije iako je, protivno međunarodnom pravu, sever te mediteranske ostrvske države okupirala Turska.

EU želi da poveća pritisak na Rusiju

Na samitu će evropski lideri čvrsto obećati ukrajinskom predsedniku da će zaplenjena imovina Ruske državne banke biti upotrebljena za obnovu Ukrajine. Neke članice EU još uvek imaju pravne nedoumice.

Evropska unija se zalaže za otvaranje posebnog odeljenja za ruske ratne zločine pri Međunarodnom sudu u Hagu. Još pre prve godišnjice početka ruske invazije, EU želi da uvede deseti paket sankcija protiv Rusije. Radi se o pooštravanju postojećih sankcija i njihovom boljem sprovođenju.

Prema proceni poslanika Evropskog parlamenta iz stranke Zelenih Rasmusa Andersena, nemačkom kancelaru Olafu Šolcu je stalo do toga da na samitu povrati izgubljeno poverenje. Andresenova partija je u „semaforskoj“ koaliciji s nemačkim socijaldemokratama i liberalima, a on smatra da sada, kada Nemačka Ukrajini isporučuje tenkove, kancelar Šolc mora da se razvije u evropskog lidera: „On nije dorastao velikim očekivanjima od Nemačke. Mora da prestane da bude kočničar i da postane graditelj mostova.“

Migraciona politika u drugom planu

Ostale teme su potisnute u pozadinu posete ukrajinskog predsednika Briselu. Jedna od njih je i migraciona politika Evropske unije. Zemlje-članice EU nisu se od migracione krize iz 2015. i 2016. dogovorile o novim pravilima za dodelu političkog azila, o solidarnoj raspodeli izbeglica ili o bržoj deportaciji onih kojima je odbijen zahtev za azil. Broj izbeglica iz Sirije, Iraka i Avganistana kao i iz celog regiona je u porastu i to će dovesti do nove dinamike u raspravi.

Prema već formulisanim dokumentima za samit, u koje DW ima uvid, debata će se usredsrediti na bolju zaštitu spoljnih granica Unije, dakle na vraćanje migranata koji su ilegalno ušli na teritoriju EU. Osim toga, mora se realizovati bolja saradnja sa zemljama porekla odbijenih podnosilaca zahteva za dodelu političkog azila. Evropska komisija preporučuje da se kao sredstvo pritiska upotrebi i pomoć u razvoju, sporazumi o trgovini i viznom režimu.

„Nipošto ne mislimo da treba upotrebiti polugu politike pomoći u razvoju ili trgovinsku politiku“, kaže nemačka državna ministarka za evropske poslove Ana Lirman. Austrija i druge države su uoči samita tražile više novca za dodatnu izgradnju graničnih žičanih ograda. Zbog protivljenja Nemačke samit to verovatno neće odobriti. Ostaće pomoć u finansiranju graničnih postaja i u tehničkom nadgledanju granice.

U Nemačkoj se u međuvremenu mnogi gradovi i opštine žale da uz ukrajinske izbeglice ne mogu da pronađu pristojan smeštaj i za sve veći broj migranata. Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer namerava da tokom meseca organizuje drugi po redu nemački samit o migraciji i ukazuje na napore EU da pokrene reformu migracione politike.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.