Naslovna / Psihologija

Šta uraditi kada nam se čini da ćemo „umreti“ od tuge

Priredio/la: Ma.R.|19:00 - 08. 02. 2023.

Sputavanje i sabijanje emocija je štetno, kontraproduktivno i opasno, a često je i jednosmerna ulica prema anksioznosti, depresiji, pa i suicidnim idejama

tuga Tuga i depresija su različita stanja Foto: Shutterstock

Tuga i radost su suprotne emocije, ali neophodne da bi naše mentalno zdravlje bilo u balansu. I jedna i druga, odnosno čitav spektar osećanja koji pokriva svaku ponaosob, imaju svoje mesto u našem zdravom emotivnom, ali i kompletnom psihofizičkim statusu.

Imperativ sreće i tuga za slabiće

Laički rečeno, čovek je senzitivno biće koje zapravo ne bi preživelo bez bilo koje od ovih emocija. Životni tempo, ali i društveni ambijent, odnosno društveno prihvaćene norme, često nas u ispoljavanju tuge koče, a sreću nam plasiraju kao imperativ. Što se tiče sreće, tome su u velikoj meri doprinele društvene mreže. Međutim, neko na društvenim mrežema može ostavljati osećaj srećne osobe, a živeti duboku tugu.

Dodatno opterećenje je što se u našem mentalitetskom sklopu tuga identifikuje sa tim da je bilo ko ko je ispoljava slabić. Sve su ovo zamke koje vode u duboku nesreću pa i u bolest, jer je sputavanje i sabijanje emocija štetno, kontraproduktivno i opasno. Često je i jednosmerna ulica prema anksioznosti, depresiji, pa i suicidnim idejama.

Tuga je normalna emotivna reakcija

Tuga je potpuno normalna emotivna reakcija na neki neželjeni ili traumatični događaj. On nas izbacuje iz ravnoteže i remeti normalan, uravnoteženi tok emocija, misli i ponašanja, a ono što osećamo iskazujemo kroz tugu. Najčešće je to smrt bliske ili voljene osobe ili partnerski gubitak, osećaj da smo izgubili ljubav, nadu, nešto u šta smo sebe, svoje emocije i trud ulagali i verovali.

Međutim, i svakodnevne životne situacije mogu veoma da nas rastuže, bilo da su vezane za nešto što je nama važno (posao, uspeh na školi ili fakultetu, smrt ljubimca, neka nesrećna ili tragična situacija ili gubitak). I neka naizgled obična životna, svakodnevna prepreka koju ne možemo ili nismo uspeli da savladamo, može u naš život da unese duboku tugu. Povučemo se u svoje odaje ili smo čak i socijalno aktivni, ali je tuga jaka, teška, ponekad parališuća. Nije nam ni do čega, samo bismo u samoći da tugujemo.

Kako napraviti razliku – tuga ili depresija

Ovo je jedna od najčešćih zabuna i zabluda, i ono što često mešamo. Razlika je velika, jer tuga kao osećanje samo po sebi nije depresija. Tuga je trenutno stanje, a depresija je sklop dugotrajnih negativnih emocija, čiji je deo i tuga. Dakle, tužni ljudi ne moraju imati depresiju, a depresivni ljudi su gotovo u 99 odsto slučajeva i tužni.

Tuga, ako je normalno osećanje kao posledica nekog događaja ili situacije prolazi, i ne mora da se razvije u depresiju. Depresija nam menja život, utiče na svakodnevne navike, menja i našu ličnost. Ako se ne leči, može da se pretvori u čitav niz poremećaja mentalnog zdravlja, od kojih neki mogu da budu i životni ugrožavajući (samopovređivanje, suicid).

Tugu treba pustiti da dođe i prođe

Potiskivanje tuge iz ličnih ili društvenih razloga je pogrešno, štetno i sa velikom opasnošću od posledica. Ako dođe jer za to postoji objašnjiv razlog poput opisanih događaja, tugu treba pustiti čak i da nas slomi. Kada udar zbog toga što nas emotivno boli prođe, tugu ćemo ispratiti i nastaviti dalje. Vreme je u tome neophodan i najznačajniji činilac.

Tuga prolazi, život ide dalje, iz svega ostaju uspomene. Neproživljavanje tuge, odnosno njeno sputavanje, dovodi do produženog procesa žalovanja, koji se komplikuje i isključuje nas iz normalnih životnih tokova. Stižu drugi emotivni ali i društveni problemi u svakodnevnom funkcionisanju.

Može li se umreti od tuge

Ovim pitanjem su se više bavili istoričari, pesnici i pisci. Smrtni ishod od same tuge nije dokazan studijama. Međutim, dugotrajna tuga jeste povezana sa visokim nivoom stresa i drugim poremećajima mentalnog zdravlja. Iznenadna smrt zbog traumatičnih događaja poput smrti partnera ili člana bliske porodice se događa. Ali, ona je u takvim situacijama najčešće posledica nekog neželjenog kardiovaskularnog događaja.

Ponekad nam se zaista može učiniti da je tuga toliko jaka da ćemo od nje umreti. I taj osećaj je posledica ljudske senzitivnosti, koja podrazumeva amplitude osećanja: od izrazite tuge do euforične sreće. Često ćete ćuti i da neko kaže da je zamalo „umro od smeha“. Sve je to život, pa treba pustiti osećanja bilo da su pozitivna ili negativna, da „odrade“ svoje. Za dobro psihičko zdravlje potrebne su nam i tuga i sreća.

Naravno, ako je tuga koju osećate toliko intenzivna da potpuno menja svakodnevno funkcionisanje a osećaj ne prolazi, obavezno se javite stručnom licu.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo