Pojavili se novi dokazi o ubistvu ministra Pavla Bulatovića: Dokument otkriva ko stoji iza ove likvidacije o kojoj se dve decenije ćuti!

Da li će se nakon 23 godine istinski krenuti u raskrinkavanje ne samo ubica nego i onoga, ili više njih, koji su naručili smrt ministra vojske Savezne Republike Jugoslavije Pavla Bulatovića?

Prema pouzdanim informacijama kojim raspolaže portal 24sedam postoje i svedoci, ali i pisani tragovi na osnovu kojih bi se, posle duže od dve decenije zamrznute istrage, moglo stići do izvršilaca ali pre svega nalogodavaca ovog ubistva, kojima su, tvrde naši izvori, bez sumnje, u najmanju ruku, logistička podrška bile takozvane Crne trojke iz Sedme uprave Službe državne bezbednosti Crne Gore, zadužene za batinjanje i uterivanje straha protivnicima Đakanovićevog režima. U ovom tekstu pokušaemo da povežemo njihovu ulogu sa određenim ličnostima i događajima na osnovu koje je Bulatović bezbednosno bio ogoljen, a potom i ubijen. A ono što je važno u ovom trenutku jeste da postoji veliki pritisak  donekle spremnost da se u javnosti I pred crnogorskim pravosuđem otvori pitanje Crnih trojki.

Gore pomenuti pisani trag odnosi se na period od nekoliko meseci pre Bulatovićevog ubistva, u kome ga je obaveštajni sektor Vojske SCG u Crnoj Gori upozorio da mu je život ugrožen i ko želi njegovu smrt.

 Obaveštajna služba Vojske SCG u Crnoj Gori bila je zadužena za ministrovu bezbednost kada tamo boravi, i to je uspešno sprovodila, međutim, 7. februara 2000. godine, ispostaviće se da to nije bio slučaj u Beogradu, gde je u restoranu “Rad” sedeo na večeri sa prijateljima.

Nalazio se u društvu Vuka Obradovića, tadašnjeg direktora Ju garant banke, i Mirka Kneževića, upravnika restorana. Ministar je usmrćen na mestu, a Knežević je ranjen u ruku i u rame.

Rekonstrukcijom zločina ustanovljeno je da je ubica preko neosvetljenog fudbalskog terena prišao zadnjoj strani restorana i kroz zatvoren prozor ispalio više rafala iz automatskog oružja, a potom neometano pobegao.

Printscreen/YouTube/Rudar7

Savezna vlada i tada vladajuća SPS saglasile su se u oceni da je likvidacija Bulatovića teroristički čin naručen iz inostranstva. Skupština SRJ poverila je lideru radikala Vojislavu Šešelju predsedavanje Anketnom odboru koji je trebalo da ispita ubistvo. Zaključak obimnog izveštaja koji je odbor objavio bio je da je Bulatović likvidiran jer je pokušao da spreči mahinacije prilikom nabavke vojne opreme. Nikakve strane službe ni terorizam nisu pomenuti

"Mafija ne ubija na Uskrs"

Izveštaj Anketnog odbora, završen nakon pada režima Slobodana Miloševića, potom je pretočen u knjigu i javno objavljen. Skupština SRJ ga nije usvojila. U izveštaju se navodi i identitet navodnog ubice, na kojeg su kasnije neuspešno izvršena dva atentata, a on je, jednom prilikom, javno rekao da ima alibi gde se i sa kim kobne večeri nalazio.

U dokumentarnom filmu „Mafija ne ubija na Uskrs“ Vojislav Šešelj  je rekao:

TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ

"Saznali smo ko je ubica Pavla Bulatovića, ko je neposredni izvršilac, koji su mogući motivi i, što je najvažnije, da su sve strukture sistema učestvovale u zataškavanju. I da niko ozbiljno nije ni vodio istragu. Da nikome u vlasti, ni ranije ni danas, nije stalo do toga da se ubice otkriju. Boje se da rade, neće da rade ili su dobili nalog da ništa ne rade. Ja sve što sam saznao, saznao sam saslušanjem policijskih i vojnih generala. Što ih tužioci nisu pozivali i saslušavali?“

Izliv državnog udara u mozak

Dakle, obaveštajni sektor Vojske SCG u Crnoj Gori obavestio je ministra Bulatovića da mu je život ugrožen. Jedan od ključnih ljudi na toj funkciji u obaveštajnom sektoru Vojske SCG u Crnoj Gori bio je pukovnik Radovan Aleksić.

Na njega je novembra 1999. godine u Nikšiću, pod okriljem noći, izvršen napad vatrenim oružjem. Bio je teško povređen, a tri meseca nakon napada, ubijen je ministar Bulatović.

U jednom jedinom javnom nastupu, na pitanje sa kakvim tajnama o određenim prljavim radnjama  osoba blsikih Đukanovićevom režimu raspolaže, pukovnik Aleksić je odgovorio:

Privatna arhiva

“Ono što znam ja, ne znam samo ja!”

Mnogo godina kasnije, 2016. godine, uoči izbora u Crnoj Gori, kada je na dan samog glasanja tadašnja vlast obelodanila da je sprečen državni udar, te pohapsila više osoba, uključujući i bivšeg komandanta srpske žandarmerije Bratislava Dikića,

Radovan Aleksić je uhapšen pod optužbom da je pokušao da ubije policijskog inspektora Predraga Šukovića. Bio je u Spužu, a zatim u kućnom pritvoru I pod danonoćnom prismotrom agenata ANB. Protiv njega nikada nije podignuta optužnica, a godinama se čekalo da srpsko tužilaštvo u Crnu Goru pošalje ključni dokaz o tome da se pukovnik Aleksić, u vreme napada na Šukovića, nalazio u Beogradu, u Generalštabu.

Printscreen/Vijesti

Pre izvesnog vremena protiv njega je obustavljen postupak, a ispostaviće se da je Šuković ranjen baš u vreme kada je vodio nekoliko velikih istraga o švercu droge i cigareta u Crnoj Gori.

Jednom prilikom o ubistvu ministra vojnog govorio je i bivši načelnik Vojno-bezbednosne agencije Svetko Kovač, rekavši da je Bulatović uoči atentata raspustio svoje obezbeđenje.

Post festum

- Došao sam kod njega i rekao mu da postoji veliki nivo pretnji njegove ugroženosti i da ne može tako da se ponaša, da pušta obezbeđenje. I taj sam papir poslao u Upravu bezbednosti. To je bio 4. februar. Nažalost, u ponedeljak 7. februara se dogodilo njegovo ubistvo, rekao je Kovač, dok je Bulatovićev pratilac Saša Anović, pripadnik VBA koji je sa njim bio na dan ubistva, naveo šta mu je ministar govorio:

Printscreen/Youtube/Rudar 7

 "Od tih što su se namrili, ako su se namerili, vi me nikada nećete zaštititi. A vi ste mnogo mladi, gledajte da sačuvate svoju glavu.“

Ako se zaista, prema nekim najavama, otvore pitanja i istrage koje su decenijama gurane pod tepih, biće prilike da se u slučaju ubistva Pavla Bulatovića pokaže ko je sa kavim dokumentima raspolagao i kakve je ko izajve davao.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi