Seizmička aktivnost u Turskoj će se i dalje razvijati, samo se ne zna u kom pravcu

Slavica Radovanović je gostujući u Dnevniku RTS-a da je prostor istočno-anadolijskog raseda, pogranična zona Turske i Sirije gde se sučeljavaju dve tektonske ploče.

"Poznato je da na granicama sučeljavanja dve tektonske ploče ima najviše zemljotresa. Za sada je zahvaćena neka zona od 200 kilometara sa epicentrima potresa od kojih su dva najjača bili onaj noćašnji i onaj oko podne koji je bio u severnim delovima te zone", ističe Radovanovićeva.

Uzrok zemljotresa je, dodaje, velika akumulacija seizmičke energije.

"Arabijska ploča se kreće ka severu i duž Mrtvog mora i Libana one klize jedna pored druge i gura taj deo gde je Turska i na tim prostorima je godišnje pomeranje 17 santimetara. Zamislite taj ogroman prostor kakav je Arabijsko poluostrvo kad 17 santimetara godišnje pritiska Tursku, onda u toj zoni moraju da se događaju i ovakvi zemljotresi, s tim što se deo seizmičke energije prenosi i na severno-anadolijski rased, a zatim i na Balkansko poluostrvo", navodi Radovanovićeva.

Na pitanje da li je ovaj zemljotres mogao da se predupredi, dodaje da kada je u pitanju zemljotres je vrlo jednostavno - gradite u skladu sa principima, istražujte tlo koliko je to neophodno i dobićete uslove za izgradnju objekata koji se neće srušiti kad je zemljotres.

"Ako pogledate snimke koji su se danas najčešće prikazivali gde je u jednom centralnom delu čitav jedan kvart porušen, a okolo stoje neporušeni objekti. To jako sugeriše da tlo nije bilo dovoljno istraženo. Ona zgrada koja propada, to je tlo izgubilo nosivost, i zgrada je kao u testo upala jer je tlo bilo loše. Svi ti elementi dovode do toga da ako se ne istraže kako treba da ima ovoliki broj žrtava i ovako veliki broj srušenih objekata", ukazuje Radovanovićeva.

Seizmička aktivnost će se, dodaje, na tom prostoru dalje razvijati.

"Tu ima dosta pripremnih žarišta za jake zemljotrese. Sigurno će to biti, samo još nismo sigurni na koju stranu će se seizmičnost razvijati. Odmah posle ovoga se dogodio zemljotres u starom turskom žarištu kod Istanbula, a desetak minuta posle posle glavnog zemljotresa je bio i jedan zemljotres magnitude 4,6 u Vranči koja je na određeni način teritorijalno najbliže i najveće žarište koje bismo mi mogli da osetimo", navodi Radovanovićeva.

To što je registrovano kod Bora su, kaže, najčešće posledice miniranja.

"U tom delu istočne Srbije imamo jako malo zemljotresa, taj prostor nije tako seizmički aktivan. Aktivniji je deo istočne Srbije prema Velikoj Moravi. Mi smo dosta daleko od prostora koji je trenutno aktivan, ali ta aktivnost neće se samo realizovati u tom prostoru, ona je vezana za čitav prostor istočnog Mediterana. Svi ćemo sigurno narednih godina primetiti veći broj slabijih zemljotresa. Mi u Srbiji smo na periferiji svih događaja, naši zemljotresi su mnogo slabiji i bićemo u prilici da neke od njih i osetimo", zaključila je Radovanovićeva.