DA LI RUSI "OTIMAJU" POSAO SRBIMA ILI BAŠ SUPROTNO? Čime se bave, koga zapošljavaju, koliko zarađaju, a KOLIKO TROŠE? Neke brojke su za prosečne Srbe nezamislive
Kada se pomenu Rusi koji bežeći od rata dolaze u Srbiju prva asocijacija je skok cena iznajmljenih stanova. Ali to nije jedini efekat koji su Rusi izazvali u našem društvu, ima i onih značajnijih i pozitivnijih.
Sagovornici “Blica” saglasni su da je dolazak Rusa uticao značajno u bar tri oblasti - IT sektoru, potrošnji i demografskom prilivu.
Nezvanični podaci govore o više od 200.000 ruskih državljana koji su spas od krize i efekata rata u Ukrajini potražili u Srbiji. Oni zvanični podaci kažu da su za ovih nešto više od 11 meseci u Srbiji otvorili 4.200 firmi. Kako Rusi ukupno utiču na našu ekonomiju i da li nam stvaraju nova radna mesta samo su neka od pitanja kojima se bavimo u ovom tekstu.
"Najveći deo njih se bavi IT sektorom"
Nema sumnje da je najznačajniji njihov uticaj u obasli informacionih tehnologija, jer je i najveći broj radno sposobnih Rusa stigao iz te oblasti. Ovde su samo preneli svoje poslove koje su obavljali u Rusiji.
Kako tvrdi ekonomista i profesor Ljubodrag Savić glavna prednost dolaska Rusa je ta što smo kao država dobili veliki broj ljudi koji je kvalifikovan i obrazovan.
- Kao što možemo videti, najveći deo njih se bavi IT sektorom. To su ljudi koji su se i inače u Rusiji bavili tom vrstom posla, i bilo im je najlakše da nastave. To će pre svega imati uticaja na rast BDP-a, kao i na rast priliva deviza. Oni su i iz Rusije radili sa strancima, i samo su sada to preneli na Srbiju - objašnjava Savić.
Sličnog mišljenja je i Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije (PKS), koji takođe navodi tri glavne prednosti njihovog dolaska - povećanje konkurentnosti u IT sektoru, priliv ljudi u kontekstu demografskog odliva u Srbiji i povećanje ekonomske aktivnosti na nivou države.
- Dolazak ruskih IT kompanija je pozitivna pojava. Pored pojave kvalifikovanih i obrazovanih ljudi koji podižu kadrovsku konkurentnost, firme same pospešuju rezultate sektora koji poslednjih godina beleži eksponencijalni rast - objašnjava Stanić.
Iako naglašava da je sve ovo posledica tragedije u Ukrajini, Stanić naglašava ruske pridošlice su dobro došle u kontekstu demografskog odliva, problema koji naša zemlja ima već decenijama.
- Dolaze mladi obrazovani ljudi, kosmopolitski orijentisani, i lako se integrišu, i u poslovnom i društvenom smislu. Atmosfera kod nas je blagonaklona, nema rusofobije što svakako pomaže - dodaje on.
Kako ističe Stanić, centralna ekonomska kategorija koja se za Srbiju ovde pojavila jeste činjenica da pridošlice u totalu podižu ekonomsku aktivnost u zemlji, odnosno i potražnju za dobrima i uslugama.
Trgovina na veliko, ugostiteljske usluge, marketing
Prema podacima iz Agencije za privredne registre (APR), tokom prošle godine u Srbiji je registrovano 969 privrednih društava a prijavljena su i 3.244 preduzetnika, čiji su osnvači fizička i pravna lica iz Ruske Federacije. Među delatnostima koje su registrovane preovlađuju one iz IT sektora, ali daleko od toga da je to jedino čime se Rusi u Srbiji bave.
Što se tiče delatnosti za koje su registrovani, iz APR ističu da su to najčešće računarsko programiranje, konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem, konsultantske aktivnosti u delatnosti informacionih tehnologija, specijalizovane dizajnerske delatnosti, delatnost reklamnih agencija, trgovina na veliko, ostale usluge, ugostiteljske usluge (kafići i restorani)... Međutim, bave se pridošli Rusi i drugim poslovima. Ako pogledamo grupe u kojima međusobno komuniciraju, tražili su preporuke za poslove barmena, cvećara, prevodioca, farmaceuta, računovođe, učitelja slikanja, fotografije, a vrlo često se tu nađu i poslovne ponude vezane za industriju lepote poput kozmetičkih i frizerskih salona, šminkera i slično.
Zapošljavaju pretežno svoje sunarodnike
Veliki je broj novih firmi koje otvaraju Rusi, a da li je to donelo nova radna mesta i našim državljanima? Zvaničnih podataka još nema.
Jedno od novootvorenih preduzeća, kao na primer “Luxoft”, povuklo je IT inžinjere iz Rusije u Srbiju, čak njih par hiljada, ali su dodatno zaposlili i naše državljane.
Mihajlo Poštić generalni direktor te kompanije to potvrđuje.
- Mi smo otvorili i veliki broj novih radnih pozicija u Srbiji. Ta brojka se kreće između 200 i 400 - kaže on.
Ipak, ima i firmi bez ijednog zaposlenog. To potvrđuje i Bojan Stanić.
- Ako pogledamo tih 900 ruskih kompanija, one ipak zapošljavaju jako mali broj ljudi. Deo njih su samo otvorene ekspoziture bez ijednog zaposlenog - priča Stanić.
“Blic Biznis” je nedavno posetio i jedan ruski restoran u centru Beograda, i kako nam je ispričao Andrej Ščemelinov, menadžer restorana, oni su se opredelili da zapošljavaju svoje sunarodnike.
- Svi zaposleni su Rusi, lakše se komunicira pri obavljanju posla. Takođe, kod nas radi jedan dečko poreklom iz Ukrajine i veoma je zadovoljan životom u Srbiji - kaže on.
Troše i preko 2.000 evra mesečno
Mesečni troškovi ruskih državljana u Srbiji pojedinačno idu i i preko 2.000 evra. Ipak, većina njih sa kojima smo razgovarali kaže da im je potrebno minimum 700 evra kako bi izgurali mesec. Ono što je posebno zanimljivo, a isplivalo je kroz razgovore sa našim novim komšijama, jeste to da je za njih, i pored svih poskupljenja, Srbija mnogo povoljnija nego domovina. Jedan sagovornik nam je rekao da su u Srbiju, pored pretežno imućnih, došli i oni koji troškove pokrivaju i ušteđevinom, ali i novcem koji im šalje rodbina iz Rusije.
Rast cena kvadrata i kirija
Dolazak velikog broja ruskih državljana najnegativnije posledice po naše stanovništvo imao je na tržištu nekretnina. I to kako za podstanare tako i ljude koji su planirali da kupe nekretninu. Cene iznajmljenih stanova, naročito u Beogradu, enormno su porasle, tako da je sada praktično nemoguće naći stan za iznajmljivanje, a da košta manje od 300 ili 400 evra, i to daleko izvan centra. Po centru grada, na Strarom gradu i Vračaru, gde Rusi najčešće i iznajmljuju stanove, kirije sada idu preko 1.000, 1.500 evra za stan od oko 50 kvadrata.
- Oni su se pojavili u velikom broju u potražnji stanova u Beogradu i drugim manjim gradovima. Uglavnom nisu uzimali garsonjerice već velike i komforne stanove i za to su plaćali visoku naknadu, što je izazvalo lančanu reakciju i poskupljenje kirija već izdatih stanova. Neki su i kupili stanove, i to je u neku ruku dobro. Dobro za nacionalnu ekonomiju, tj. dobro za BDP. Ipak to je loše za ljude koji su podstanari i koji su hteli da kupe stan zaključuje ekonomista Ljubodrag Savić.