Почетна > Нови Сад

Зелени град Нови Сад

Новосадске птице са Црвене листе

Према истраживањима Европске агенције за животну средину већина становника Европске уније је чула за реч биодиверзитет, али само 35 одсто њих је рекло да зна шта биодиверзитет значи. Биолошка разноврсност (биодиверзитет) јесте свеукупност гена, врста и екосистема на Земљи или неком јасно одређеном подручју.
Фото: Allan Hopkins

Биодиверзитет јесте и простор који нам пружа много тога неопходног за живот, као што су вода, храна и чист ваздух. Екосистеми су повезани циклуси ланчаних реакција, а свака промена у једном делу екосистема резултира променама у понашању целокупног система.

Процес постепеног изумирања једних и настајање других врста представља нормалан еволутивни процес. Међутим, брзина изумирања многих врста се последњих година драстично убрзала и стручњаци верују да се сада одвија највећи процес изумирања врста од нестанка диносауруса пре 65 милиона година.

Нестанак појединих врста нарушава екосистеме, чини их лабилнијим и води полагано њиховој разградњи и сигурном пропадању, а то значи да директно утичемо и на опстанак човека.

Чињеница је да, како бисмо угодили нашем стилу живота, спроводимо низ активности које постају главни узрочник нестанка и смањења броја многих биљних и животињских врста. Међу угрожавајућим факторима који нарушавају биодиверзитет могу се навести губитак станишта и лоше располагање земљиштем, илегална трговина, појава инванзивних врста и загађење воде, ваздуха, земљишта.

Како бисмо заштитили фауну птица нашег града, свака врста је означена посебним статусом на следећим међународним документима и у националном законодавству:
• Директива о птицама Европске Уније;
• Бернска конвенција
• Правилник – Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.

Директива о птицама Европске Уније се односи на птице, њихова јаја, гнезда и станишта. Конзервација, одржавање и успостављање станишта укључује стварање заштићених зона, чување и управљање у складу са еколошким потребама станишта, ревитализација деградираних биотопа и формирање нових.

Конвенција о заштити европских дивљих врста и природних станишта (Бернска конвенција) има за циљ очување дивљих животиња и биљака као и њихових природних станишта, а посебан акценат ставља се на заштиту угрожених станишта и осетљивих врста, укључујући миграторне врсте.

Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, проглашавају се дивље врсте биљака, ţивотиња и гљива ради очувања биолошке разноврсности, природног генофонда, односно врсте које имају посебан знаĉај са еколошког, екосистемског, биогеографског, научног, здравственог, економског и другог аспекта за Републику Србију, као строго заштићене дивље врсте или заштићене дивље врсте и утврђују се мере заштите заштићених врста и њихових станишта .

У наставку вам представљамо птице које се налазе на Црвеној листи угрожених врста, а можемо их уочити у околини нашег града.

Шарена утва (Tadorna tadorna) – фотографију можете погледати на почетку чланка.

Дуга је око 67 цм, тежина варира између 562 г и 1,4 кг распон крила од 110 до 133 цм. Има црвенкаст кљун, розе ноге, бело тело са кестењастим шарама, црн стомак и тамно зелене главе и врата.

Женка је мања са специфичним белим ознакама на лицу. Мужјак има истакнуту израслину на кљуну испод чела. Шарене утве су моногамне птице. Женке полажу до 12 јаја током маја, којима је потребно око месец дана да се излегу. Оба родитеља брину о младима. Када су у опасности, млади зароне у воду да би избегли предаторе, док одрасли лете што даље од младих како би одвукли пажњу грабљивицама. Омнивори су, хране се алгама, семенима и малим бескичмењацима.


Пловка кашикара (Spatula clupeata)

Величине је око 40 цм, распон крила и до 76 цм Тежина мужјака је од 470 г до 1кг, женке су нешто мање (470-800 грама). Код ове врсте јасно је изражен полни диморфизам. Врат и глава мужјака су јарко зелене боје, груди су беле боје, а крила и стомак смеђе.

Женке имају мање шара, неугледније су, перје им је смеђе са примесама сиве и црне боје. Оба пола имају плаву унутрашњу страну крила, и наранџасте ноге и стопала. Главна одлика јесте проширен кљун, који је дупло шири на врху, него у бази.

Кљун је нешто светлији код женки него код мужјака, код којих се крец́е од тамно смеђе до црне. Храни се рачићима, шкољкама, инсектима и алгама. Изразито је миграторна врста и зимује доста јужније од свог ареала гнежђења.

Фото: Pexels/Pixabay

Црноврати гњурац (Podiceps nigricollis)

Величина износи од 28 цм до 34 цм, а распон крила од 60 цм до 65 цм. Одрасла јединка лети има црну главу и врат и жуте уши. Током зиме овај мали гњурац је беле боје са слабо дефинисаном црном капом. Ова врста се може наћи у областима слатководних језера широм Европе, Азије, Африке и западном делу Сједињених Америцких држава.

Храни се рибом, рачићима, воденим инсектима и ларвама. Избегавају летење и користе га само за годишње миграције.

Фото: Abel Fernández Gutiérrez

Ждрал (Grus grus)

Величина птице је од 110 цм до 120 цм, а распон њених крила достиже димензије од 220 цм до 245 цм. Крила су тамније боје. Одрасла птица на глави и врату има белу пругу, а на врху главе црвену мрљу. На крају дугих, сивих ногу налазе се канџе.

Реп му је црн и кратак. Мужјак и женка су веома слични, али су мужјаци мало крупнији. Примарну храну представљају ризоми и младице, храна биљног састава, храни се и инсектима, пужевима, а на јеловнику му се могу наћи и ларве.

Фото: Raymond De Smet

Мрки галеб (Larus fuscus)

Имају црна или тамно сива крила, жут кљун са црвеном тачком. Величина варира 51–64 цм, распон крила 124–150 цм и тежина 452–1100 грама. Омнивори су и њихова исхрана обухвата рибу, рачиће, мале сисаре, црве, мекушце, семена и остатке угинулих животиња.

Фото: Pexels/Pixabay

Гаћасти мишар (Buteo lagopus)

Гаћасти мишар или јастреб грубоноги (Бутео лагопус) је средње велика птица грабљивица. Гнезда се обично налазе на литицама или на дрвец́у. У зависности од доступности хране, обично се полаже од три до пет јаја. Ови јастребови лове на отвореном терену, хранец́и се првенствено малим сисарима.

Фото: Pexels/Pixabay

Водомар (Alcedo atthis)

Има дуг оштар кљун, кратке ноге и разнобојно перје. Дугачак је 17 цм, распон крила му је 27 цм, а тежина се креће између 34 и 46 грама. Исхрану чине мале рибе, рачићи и инсекти. Парење почиње крајем марта и почетком априла. Одмах након тога, водомар почиње са трагањем места за гнездо. Увек бира суву и стрму обалу без траве уз коју не може да се успне волухарица или било која друга грабљивица. Водомар представља важан део екосистема и индикатор је квалитета слатководних станишта.

Фото: Pexels/Pixabay

Сива ветрушка (Falco vespertinus)

Припада породици соколова. Дужина тела креће се од 23 до 32 центиметра, распон крила од 65 до 77 центиметара, а тежина тела код мужјака од 115 до 190 грама, код женки између 130 и 197 грама. Код ове врсте заступљен је полни диморфизам.

Адултна женка има сива леђа и крила, наранџасту главу и доње делове тела и бело лице са црном пругом око ока. Адултни мужјак је плаво-сиве боје, са изузетком ногу и предела испод репа. Храни се крупним инсектима, ситним сисарима и гуштерима. Миграторна је врста. У Србији се гнезди једино у Војводини, где се популација процењује на од 100 до 150 парова са трендом наглог пада бројности.

Фото: Pexels/Pixabay

Поред наведених врста, постоје и многе друге које се не налазе на Црвеној листи, а подједнако су значајне. Оно што свакодневно морамо имати на уму јесте да не постоји алтернатива у очувању биодиверзитета, а с тим и наведених птица, те ово питање заслужује пуну пажњу и подршку свих нас, а посебно оних који одлучују о стратешким развојним плановима и утицајима на нашу животну средину у ближој и даљој будућности.

Šta možemo da naučimo od Milankovića o budućnosti klimatskih promena?

Преузмите андроид апликацију.