Govoreći u Skupštini Srbije, na sednici posvećenoj Kosovu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je da je odustajanje od projekta iskopavanja rude litijuma u okolini Loznice “bilo gupo” te da je donošenje takve odluke “besmisleno” i protiv privrednih interesa zemlje. Sa druge strane, dostupni podaci kažu da “naftu budućnosti”, kako Vučić voli da naziva litijum, u Evropi u ovom trenutku ne proizvodi niko, piše Danas.
Istina, postoje planovi da se sa tim ipak počne u pojedinim zemljama ali će tehnologija vađenja rude u većini tih nalazišta biti drugačija od one koju je u Srbiji planirala britansko-australijska kompanija “Rio Tinto”, a za koju su ekološki aktivisti tvrdili da bi bila pogubna za zdravlje stanovništva i životnu okolinu, piše Danas.
Na Starom kontinentu zemlja koja raspolaže sa najvećim rezervama litijuma, i to na više mesta na svojoj teritoriji, je Nemačka. Velike rezerve te rude, između ostalog, u Nemačkoj nalaze se u Rovu gornje Rajne na jugozapadu zemlje, na potezu dužine 300 i širine 30 do 40 kilometara, na dubini od tri do pet kilometara.
Rezerve su ekvivalentne količini od 16 miliona tona litijum-karbonata koje su dovoljne za baterije više od 400 miliona električnih automobila. Vode u tom regionu sadrže između 200 i 400 miligrama litijuma po litru, što je uporedivo sa nekim slanim jezerima u Južnoj Americi.
Ono što je izuzetno važno naglasiti je to da se u Nemačkoj razvijaju dva projekta koja treba da omoguće ekološku eksploataciju litijuma. Podsetimo, to nije bio i slučaj sa investicijom koju je u Srbiji hteo da sprovede “Rio Tinto”.
Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović kaže za Danas da se u Evropi razvija još nekoliko projekata za otvaranje rudnika litijuma ali da nijedan od njih neće biti operativan pre 2026. godine.
„Jedan rudnik bi trebalo da bude otvoren u Češkoj u blizini granice sa Nemačkom ali u njemu neće biti primenjivana tehnologija eksploatacije kakvu je u vidu za svoj projekat u Srbiji imao Rio Tinto. Isto tako, u Portugalu se priprema izgradnja dva rudnika litijuma, međutim zbog pobune ekoloških aktivista vema je izvesno da jedan od njih sigurno neće dobiti dozvolu za rad“, objašnjava naš sagovornik.
Pokrenut je i prvi projekat izgradnje rudnika litijuma u Francuskoj, u regionu Alier koji bi sa radom trebalo da startuje početkom 2028. godine, piše Danas.
Shodno tome da se u Evropi trenutno ne proizvodi litijum za baterije, oko 80 odsto isporuka dolazi iz Kine. Komisija Evropske unije i Nemačka vlada razvijaju zajedničku strategiju za izgradnju proizvodnih kapaciteta za baterije u Evropi, da bi se suzbila zavisnost evropskih proizvođača automobila prema Kini i drugim zemaljama iz kojih su prinuđeni da uvoze baterije potrebne za rad električnih vozila.
Inače, najveća potvrđena nalazišta litijuma nalaze se u Boliviji, i u ovom trenutku tamošnja vlada razmišlja o tome sa kojom od stranih kompanija da započne posao eksploatacije, a u igri su firme iz Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Kine. I kada je reč o Boliviji treba naglasiti da će tehnologija za eksploataciju litijuma biti drugačija od one koja je bila planirana u Srbiji.
Pored Bolivije, ističe Mijatović, u Južnoj Americi velika nalazišta litijuma otkrivena su i u Argentini, Čileu i Brazilu.
Podsećanja radi, nakon velikih protesta ekoloških organizacija Vlada Srbije je 20.januara prošle godine donela odluku o prekidu saradnje sa rudarskom kompanijom „Rio Tinto“, čime je projekat izgradnje rudnika litijuma u našoj zemlji prekinut, piše Danas.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR