Na današnji dan, pre 80 godina, komandant 6. nemačke armije fedmaršal Fridrih fon Paulus potpisao je kapitulaciju i bitka za Staljingrad je završena. Sovjetska armija pobedila je nacističku Nemačku i utrla put pobedi u Drugom svetskom ratu.
Predajom poslednjih ostataka nemačkih trupa koji su činili kičmu 6. armije, njihovih saveznika Italijana, Mađara, Rumuna i Hrvata (ustaška 369. pukovnija, tzv. „Hrvatska legija“ pod komandom Marka Mesića) označila je prekretnicu u Drugom svetskom ratu. Od ovog dana utrt je put ka slomu Trećeg Rajha.
Sovjetsko-nemački front na jugu bio je dugačak 3.680 km. Industrijski grad na reci Volga, za Vermaht je zapravo bio samo usputni cilj na putu ka osvajanju naftnih polja na Kavkazu. Zbog svog imena, Staljingrad je, kako za Adolfa Hitlera, tako i za Josifa Staljina bio je od posebno velikog značaja.
Zbog veoma dalekog puta za snabdevanje vojske, ofanziva nemačke 6. armije, iz ugla Nemačke, od samog početka je bila veoma rizična. Počela je sredinom avgusta 1942., gotovo godinu dana nakon nemačkog napada na Sovjetski Savez. Prodor kroz jug Sovjetskog Saveza, otvarao je izglede za zaposedanje preostalih žitorodnih područja, izvora nafte, presecanje Volge i železničke pruge preko koje se snabdevao celi Sovjetski Savez.
U početku je Staljingrad Nemcima bio samo strateški vojni cilj. Hitler je osvajanjem Staljingrada hteo još jednom da pokaže celom svetu superiornost nemačke strategije Blickriga. Izbor Staljingrada, za mesto preko kojeg će se preći Volga, bilo je logično, jer bi se Nemcima otvorila ravnica srednje Azije sve do Urala, gde su bile premeštene stotine sovjetskih vojnih fabrika, do kojih nemačko vazduhoplovstvo nije moglo da dopre, a usput bi odsekli celi jug Sovjetskog Saveza.
Za Sovjete je Staljingrad bio strateški važan veliki grad, ali još više je imao psihološko značenje.
Bitka za Staljingrad, koja je trajala šest meseci, po strašnoj, hladnoj ruskoj zimi, bila je izuzetno surova, nemilosrdna, brutalna, sa ogromnim ljudskim žrtvama na obe strane, ali i kod civilnog stanovništva. Nakon nemilosrdnih meseci opsade grada i borbi unutar njega, ali i sa zimom, glađu i užasnim nedostatkom municije, na samom kraju, Paulus je molio Hitlera za dozvolu da kapitulira. Ali Hitler mu to nije dozvolio. Paulus je u poslednim danima bio unapređen u feldmaršala, ali njegove armije je bilo sve manje svakoga dana i on je 31. januara bio prinuđen da kapitulira. Potpisom kapitulacije završena je Staljingradska bitka.
Pobeda je plaćena užasnom cenom:Vermaht je u Staljingradu izgubio gotovo dvadeset divizija što je gotovo sastav jedne armije. Od 270.000 opkoljenih vojnika izbrojano je 147.200 mrtvih i 91.000 zarobljenih, a onaj mali procenat odnosi se na evakuirane ili nestale. Nakon rata u Nemačku se vratilo jedva 5.000 vojnika.
Sovjeti, iako pobednici, pretrpeli su izuzetno velike gubitke. Više od pola miliona mrtvih na sovjetskoj strani, među njima i veliki broj civila. Staljin je dugo vremena zabranjivao da se evakuiše civilno stanovništvo. Već prvih dana, u vazdušnim napadima nemačkih snaga stradalo je više od 40.000 ljudi. Mnogi od oko 75.000 stanovnika koji su u gradu ostali do kraja bitke, umrli su od gladi ili hladnoće.
Zahvaljujući ogromnoj žrtvi ruskog naroda, koji se sa srcem i verom borio i odbranio Staljingrad, pokazano je tada svima da je moguće poraziti jaku, disiplinovanu i dobro opremljenu vojsku nacističke Nemačke tog doba.
Danas, na 80 godina obeležavanja pobede u Staljingradskoj bitci ostaje nam da kažemo – Slava im i hvala za herojski i nesebičan čin kojim su otvorili mogućnost za pobedu nad nacistima u Drugom svetskom ratu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
