Šta kažu najnovija istraživanja – koliko građana podržava evropski put Srbije

Nakon dve godine pandemije anketari ponovo na terenu. Utvrdili su – nešto je manja podrška članstvu u Uniji nego pre dve godine, ali pad nije koliki se očekivao. U okolnostima rata u Evropi, energetske krize i inflacije, krize u dijalogu Beograda i Prištine – svega sedam odsto građana je promenilo mišljenje i nije više za evropski put Srbije.

"Građani su racionalni. Imate na jednoj strani emocije i to je ono što u velikoj meri definiše stavove nas samih o raznim pitanjima sa kojima se susrećemo, ali kada dođemo na teren realnog života, na teren koristi koji ovaj proces ima za građane i za državu, onda vi vidite da taj racionalni odnos prema ovoj temi izbija u prvi plan", navodi Ivana Đurić iz Ministarstva za evropske integracije.

Milena Lazarević iz Centra za evropske politike ističe da je prethodni period u odnosima između EU i Srbije bio dosta težak i okarakterisan, s jedne strane, nedostatkom napretka u samom procesu, nedostatkom nekih opipljivih koristi za same građane.

"Sa druge strane, dosta je bio opterećen razgovorima o uslovima koje Srbija mora da ispuni koji su zbog ruske agresije na Ukrajinu i oteženi, donekle jer je usaglašavanje sa sankcijama protiv Rusije stavljeno u prvi plan", dodaje Lazarevićeva.

Kada je stigla odluka da Brisel ukida vize Srbiji, podrška građana evrointegracijama bila je najveća – iznad 70 odsto. Najmanja kada su izručeni haški optuženici. Podrška varira, ali kako se proces integracija zahuktava, po pravilu i opada. To govori i primer Hrvatske, 2011. je samo 22 odsto građana bilo za ulazak u Uniju, dve godine kasnije na referendumu – 66 odsto.

"Nijedna vlada nijedne zemlje ne bi raspisala referendum o ulasku u EU bez da pre toga ne povede ozbiljnu kampanju u kojoj bi komunicirala građanima šta su prednosti, a šta su troškovi. Te stvari se u našoj zemlji još uvek nedovoljno komuniciraju", kaže Lazarevićeva.

Dve trećine građana podržava reforme 

Ipak, građani podržavaju same reforme. Dve trećine njih smatra da su neophodne i mimo ulaska u Uniju i to zbog borbe protiv korupcije, unapređenja zdravstva, obrazovanja, osnovnih prava i životne sredine.

"Veliki procenat građana je spreman da menja svoje životne navike ako je to jedan od uslova da pristupimo EU. Dakle, više od 40 odsto je spremno da razdvaja otpad, reciklira, da plaća kauciju za plastičnu ambalažu", naglašava Đurićeva.

Kao cilj za ulazak regiona Zapadnog Balkana viđena je 2025. U ovom trenutku, rok je rastegljiviji i kod evroentuzijasta.

"Mislim da nije realno da Zapadni Balkan kao jedna celina uđe u EU, nego da će se i dalje insistirati upravo na individualnom pristupu od zemlje do zemlje i da će one koje pokažu spremnost za unutrašnje reforme, rešavanje otvorenih pitanja sa susedima, usaglašavanje svojih politika sa politikama EU, zapravo imati više šansi da negde do 2030. postanu članice", poručuje Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku.

I korist od članstva ilustruje Hrvatska – od 2021. do 2027. iz budžeta Unije dobiće više od devet milijardi evra bespovratno. Koliko i ceo Zapadni Balkan u tom istom periodu.