1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Istorija

„Opasno je verovati da smo završili sa učenjem“

27. januar 2023.

Bundestag je prvi put svoje sećanje na Holokaust posvetio nacističkom progonu ljudi iz kvir-zajednice. Mnogi od tih ljudi umrli su u koncentracionim logorima od posledica prinudnog rada i neljudskih uslova.

https://p.dw.com/p/4Mn1j
Sećanje na Holokaust u Bundestagu ove godine je prvi put bilo posvećeno nacističkom progonu ljudi iz kvir-zajednice.
Sećanje na Holokaust u Bundestagu ove godine je prvi put bilo posvećeno nacističkom progonu ljudi iz kvir-zajednice.Foto: Michele Tantussi/REUTERS

Povodom međunarodnog Dana sećanja na žrtve Holokausta, Bundestag je prepodnevnu sednicu posvetio sećanju na žrtve nacionalsocijalizma. Prvi put su u centru pažnje ljudi koji su stradali zbog svoje seksualne orijentacije. Predsednica Bundestaga Berbel Bas rekla je da ne sme da dođe kraj sećanju na sve žrtve, koje su nacionalsocijalisti progonili, obespravili i ubili. Ako svedoci zločina jedan za drugim umiru, njihovu priču moraju sada da pričaju drugi. „Žrtve Holokausta ostaju zapamćene.“

Vojnici Crvene armije 27. januara 1945. oslobodili su preživele logoraše nemačkog koncentracionog logora Aušvic koji se nalazio u okupiranoj Poljskoj. Nacisti su u njemu ubili više od milion ljudi. U Nemačkoj je taj datum 1996. proglašen Danom sećanja na Holokaust.

Za vreme nacizma uhapšeno 50.000 muškaraca

Bas je rekla da je važno „da se danas setimo ljudi, koji su bili progonjeni zbog seksualne orijentacije ili rodnog identiteta“. Dodala je da slom nacizma još nije značio i kraj državnog progona te grupe žrtava. Član 175 Krivičnog zakona je i u posleratnoj Nemačkoj ugrožavao homoseksualne muškarce. Taj „homoseksualni paragraf“ uveden je još u vreme Nemačkog carstva, a predviđao je kazne za seksualne odnose između muškaraca.

Povodom dana sećanja na žrtve Holokausta venci i cveće položeni su i na Memorijal u Berlinu
Povodom dana sećanja na žrtve Holokausta venci i cveće položeni su i na Memorijal u BerlinuFoto: Markus Schreiber/AP Photo/picture alliance

Nacisti su 1935. dodatno pooštrili odredbe zakona. Prema državnoj Kancelariji protiv diskriminacije, na osnovu tog člana zakona u vreme nacizma uhapšeno je 50.000 ljudi, od kojih je 15.000 dospelo u koncentracione logore. Veliki broj njih je tamo i umro od prinudnog rada i zbog neljudskih uslova.

I posle Drugog svetskog rata ta odredba je zadržana u nemačkom krivičnom pravu. Prema veštačenju koje je naručila Kancelarija, do 1969. je na osnovu tog zakona osuđeno 50.000 muškaraca. Bas je rekla da je iz današnje perspektive skoro neverovatno da je član 175 ukinut tek u ujedinjenoj Nemačkoj, 1994. godine.

Bas: „Porast krivičnih dela protiv pripadnika kvir-zajednice“

Bas je rekla da bi i danas trebalo uzeti pod lupu diskriminaciju ljudi iz kvir-zajednice. „Krivična dela protiv pripadnika te zajednice su u porastu“, rekla je ta socijaldemokratska političarka. „Homoseksualci, lezbejke, transrodne osobe bivaju vređane, maltretirane i napadane.“ Bas je u pogledu sećanja na Holokaust rekla da bi bilo opasno verovati da su Nemci završili sa učenjem. „Moramo se i nadalje suočavati s našom prošlošću.“ Prema njoj, otvoreno, slobodarsko društvo se ne podrazumeva samo po sebi.

Predsednica Bundestaga Berbel Bas drži govor u plenarnoj sali tokom obeležavanja Dana sećanja na žrtve Holokausta
Predsednica Bundestaga Berbel Bas drži govor u plenarnoj sali tokom obeležavanja Dana sećanja na žrtve HolokaustaFoto: Bernd von Jutrczenka/dpa/picture alliance

„Takođe me uznemiravaju pokušaji da se ospori jedinstvenost Holokausta“, rekla je predsednica Bundestaga. „Antisemitizam, anticiganizam i rasizam su opet u porastu. U Nemačkoj se svakog dana zabeleži po pet antisemitskih nedela. Spomenici se skrnave, jevrejske institucije i sinagoge izloženi su napadima. Beleže se i napadi na ljude, samo zato jer su Jevrejke i Jevreji. To je sramota za našu zemlju.“

Bas je dodala da antisemitizam poprima skrivene forme, kao što su teorije zavere ili demonizacija države Izrael. „Moramo biti budni, otvorenih očiju“, rekla je Bas i dodala da se to odnosi i na diskriminaciju pripadnika kvir-zajednice. „’Nikad više’ – to je nalog za sve nas. Tu gde se širi mržnja, niko nije bezbedan.“

„Obećanje ’Nikad više’ nije se uopšte odnosilo na sve žrtve“

U Bundestagu je tim povodom govorila i Rozete Kac, koja je preživela Holokaust. Rođena je 1942. i preživela je kod jednog bračnog para u Amsterdamu. Njeni roditelji i brat su ubijeni u Aušvicu. Opomenula je u govoru da bi se trebalo sećati svih žrtava na isti način. Ta osamdesetogodišnja žena je rekla: „Svaki čovek koji je tada bio progonjen zaslužuje dostojno sećanje.“

Ona je povukla paralelu između svoje sudbine i sudbine pripadnika kvir-zajednice – ona je morala kao dete da nauči da se krije i da porekne svoj identitet, isto kao mnogi pripadnici seksualnih i rodnih manjina. I to i posle 1945. Rekla je da se od takvih stvari čovek razboli.

Rozete Kac: Svaki čovek koji je tada bio progonjen zaslužuje dostojno sećanje
Rozete Kac: Svaki čovek koji je tada bio progonjen zaslužuje dostojno sećanjeFoto: Bernd von Jutrczenka/dpa/picture alliance

Kac je dodala: „Obećanje ’Nikad više’ uopšte se nije odnosilo na sve žrtve nacista. Romi i Sinti su morali decenijama da se bore za priznanje. Isto tako, veoma kasno je shvaćeno da je oznaka ’asocijalan’ bila nacistička definicija, koja je zloupotrebljavana i za osudu lezbejki“. Ona je rekla da je tako nacistička ideologija mogla da nastavi da deluje i da to još uvek čini „ako još uvek moramo da doživljavamo nasilje protiv ljudi iz kvir-zajednice.“

„Sećanje u Bundestagu važno za celu kvir-zajednicu“

Nije bilo živih žrtava progona koje bi se obratile prisutnima. Umesto njih, glumica Maren Krojman i njen kolega Janik Šiman govorili su ispovesti žrtava. Aktivista kvir-zajednice Klaus Širdevan iz Manhajma održao je govor. On je još 1964. osuđen u Zapadnoj Nemačkoj po članu 175.

Danas se on zalaže za to „da se naša priča ne zaboravi. I to baš danas, kada je kvir-zajednica ponovo izložena netrpeljivosti širom sveta“. Širdevan je dodao da mu je važno da omladina ne zaboravi koliko napora i muke je koštalo „da možemo da živimo ovako kao živimo“. Dodao je da je veoma dugo trajalo dok dostojanstvo homoseksualaca u Nemačkoj nije uspostavljeno.

„Zato današnje podsećanje u Bundestagu nije važno samo za mene, već za celu zajednicu.“ To je znak priznanja i signal društvu koji pogođenima vraća nešto od njihovog dostojanstva.

dd (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.