Šta čeka naftni sektor u 2023. godini

Od početka krize izazvane pandemijom koronavirusa, javnost se navikla na sumorne vesti koje pristižu sve bržim tempom.

Skeptično raspoloženje i prikriveno nezadovoljstvo uglavnom proizlaze iz toga što je veliki deo sveta do pandemije bio u procesu kontinuiranog ekonomskog rasta još od kraja Drugog svetskog rata.

Posebno je situacija puna izazova u energetici, o čemu se pisalo u novogodišnjem broju biltena Nacionalnog naftnog komiteta Srbije (NNKS), u kojem se pažljivo analizira zaplet u energetskim tokovima u 2022. godini, a koji preti da se prelije i u 2023. Ukratko, globalni energetski sistem je na velikoj prekretnici na kojoj će se odrediti dalja praksa i postulati pod kojom će ovaj sektor nadalje funkcionisati, navodi se u ovom izdanju.

Globalno stanje u naftnom sektoru

Članice EU su 5. oktobra prošle godine uvele gornju granicu cena nafte iz Rusije, a od 5. februara ove su zabranile uvoz naftnih derivata iz ove zemlje. U analizi Biltena NNKS navodi se da će u energetskom sektoru i u 2023. godini fokus definitivno biti na sigurnosti snabdevanja i cenama naftnih derivata, dok se istovremeno mora raditi i na investicijama u nove projekte koji će obezbediti stabilnost naftnog sektora u godinama pred nama.

Iako naftni sektor prolazi redovne cikluse uspona i padova, ovaj put je situacija drugačija nego u proteklim decenijama. Naime, sada se uveliko govori o tome da evropski kontinent polako naginje ka recesiji zbog inflacije i energetske neizvesnosti koje suzbijaju proizvodnju i potrošnju. Poverenje privrednog sektora i potrošača naglo i neprekidno pada, a zvanične prognoze Evropske centralne banke kažu da će, prema optimističnom scenariju, rast u poslednjem kvartalu 2022. i prvom kvartalu ove godine stagnirati. Prema pesimističnom scenariju, bruto društveni proizvod bi se suočio sa naglim opadanjem.

Doba stagnacije i recesije

Prognoze Barclaysa nagoveštavaju da će se evrozona smanjiti za 1,1 odsto, a Fitch Ratings objašnjava da je recesija u evrozoni posledica previsoke cene gasa i zatvaranja gasovoda iz Rusije ka Evropskoj uniji. Evrostat, zvanična agencija EU zadužena za statistiku, uočava konstantan pad industrije Evrozone. Usled pada potražnje za gasom u industriji zbog previsokih cena, kao i mera za uštedu energije, pretpostavlja se da je potrošnja gasa u EU pala za 10 odsto, a očekuje se da će potražnja za industrijskim gasom pasti za čak 10 odsto. Topionice aluminijuma, bakra, cinka, kao i čeličane tvrde da se uveliko suočavaju sa egzistencijalnom pretnjom zbog rasta cena energenata.

Planovi naftnog sektora u Srbiji

Iako je početak 2022. godine obećavao mnogo dobrog, kasniji razvoj situacije je zakomplikovao situaciju za sve kompanije na srpskom tržištu. Kako i ne bi, kada je geopolitička situacija u potpunosti poremetila lance snabdevanja, a oni su temelj svakog zdravog poslovanja. Na udaru su se našle i buduće investicije u proizvodnju mnogih kompanija, a takođe se pojavilo pitanje da li će biti dovoljno sirovina za preradu.

Nijedan od ovih izazova nije zaobišao ni naftne kompanije u Srbiji. U našoj zemlji u planu su velike investicije u oblasti energetike koje će obezbediti sigurnost snabdevanja u godinama pred nama. Između ostalog, krajem prošle godine NIS je usvojio biznis plan za 2023. godinu u kojem su glavni ciljevi obezbeđivanje stabilnog poslovanja i realizacija ključnih projekata u veoma promenljivom makroekonomskom okruženju. Navedeni plan predviđa vrlo ambiciozne investicione programe u koje će biti investirano više od 49 milijardi dinara samo u tekućoj godini. NIS na ovaj način nastavlja da finansira ključne razvojne projekte u svim oblastima poslovanja, a najviše sredstava nameravaju da usmere na istraživanje i proizvodnju nafte i gasa. Konkretno, fokus u ovom segmentu će biti razvoj naftnih i gasnih polja u Srbiji, kao i aktiva kompanije u regionu, a pored toga i razvoj projekta proizvodnje vodonika. U sferi prerade nafte, prioritet kompanije je nastavak modernizacije Rafinerije nafte u Pančevu, što uključuje rekonstrukciju postojećih, ali i izgradnju novih postrojenja. U oblasti energetike, fokus će biti na daljem razvoju proizvodnje i trgovine električnom energijom, uključujući i obnovljive izvore.