Građani u Srbiji policiju percipiraju uglavnom kao represivnu, organ sile i kao deo organizacije koja podržava vlast, ocenila je danas jedna od osnivačica Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović.
Ona je na tribini "Decentralizacijom do policije u službi građana" u Beogradu navela da u javnosti vlada percepcija da policija nije servis građana 24 sata dnevno, i da ne brine o bezbednosti i ljudskim pravima, zbog čega je efikasna kontrola rada posebno važna, preneo je Centar za evrointegracije Srbije u saopštenju.
Petrović je ocenila da u državama u kojim su demokratske institucije slabe, uvek postoji opasnost da policija bude iskorišćena za zaštitu interesa pojedinaca ili grupe koja je na vlasti, a ne građana.
"Za uspostavljanje efikasne civilne kontrole potrebno je stvoriti preduslove da sve tri grane vlasti - zakonodavna, izvršna i sudska imaju mogućnost da steknu potpuni uvid u rad policije", kazala je Petrović.
Zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Bojan Elek kazao je da je reforma policije obuhvaćena pristupnim pregovorima Srbije sa EU, a da neke od ključnih zamerki predstavljaju preveliki politički uticaj na operativni rad, nedovoljno strateški pristup borbi protiv organizovanog kriminala i nedostaci u saradnji sa tužilaštvom.
"Ostvareni napredak u ovim oblastima je minimalan, dok je kroz prošlogodišnji pokušaj usvajanja veoma problematičnog Zakona o unutrašnjim poslovima, jasna namera vlasti da ne radi na rešavanju ovih problema", rekao je Elek.
Ocenio je da jedan od ključnih izazova predstavlja i centralizovanost upravljanja policijom i da je taj problem identifikovan pre gotovo 20 godina.
"Ključna stvar je da se 'aparati sile' stave pod civilnu kontrolu i da policija bude nama građanima odgovorna i servis građana u skladu sa potrebama lokalnih sredina koje se razlikuju od grada do grada", rekao je Elek.
Predsednik Centra za evrointegracije Srbije Vladimir Marković naveo je da je Srbija u poslednjih nekoliko godina usvojila nekoliko zakona o saradnji policije sa lokalnom samoupravom, ali da oni nisu implementirani, dok proces decentralizacije nije ni započet, kao ni stvaranje modela bezbednosti u kojem bi policija služila građanima.
Prema njegovim rečima, formiranjem Saveta za bezebednost na lokalnom nivou reagovalo bi se proaktivno na sprečavanje kriminala i krivičnih dela.
"Lokalna policija i lokalna samouprava bi svoju saradnju bazirali na specifičnim bezbednosnim potrebama lokalne zajednice, a sve u cilju povećanja lične, imovinske sigurnosti građana, a posebno mladih i dece u zaštiti od narkomanije, suzbijanja huliganskih ispada na sportskim manifestacijama, vršnjačkog i nasilja u porodici", kazao je Marković.
Redovni profesor Kriminalističko-policijskog univerziteta Željko Nikač ocenio je da reforma policije mora pratiti reformu društva, posebno državne uprave i pravosuđa.
"Dosadašnji tok od 2001. godine do danas ukazuje na veoma skromne rezultate. Glavne prepreke napretka su: politizacija, kriminalizacija, birokratizacija i neprofesionalizam", naveo je on.
Nikač je istakao da su potrebne politička volja vladajuće garniture i podrška društva da bi bile pokrenute i realizovane promene.
"Stiče se utisak da vladajućoj stranci i međunarodnoj zajednici nisu potrebni stabilna zemlja, uređen društevno-politički sistem i Republika Srbija kao pouzdan međunarodni partner. Za sada ne postoji potreban kvantum društvene energije za promene i transformaciju države u modernu zajednicu, sa izgrađenim efikasnim i nezavisnim mehanizmima za suzbijanje kriminala i drugih negativnih pojava", ocenio je Nikač.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR