Ivan Otašević, violinista i profesor na Akademiji umjetnosti u Banjaluci, jedan je od tri dobitnika Povelje književnog kluba "Plava paleta" iz Zenice, koja mu je nedavno uručena povodom desetogodišice rada ovog kluba.
Zanimljivo je da od dobitnika Povelje književnog kluba, niko ne dolazi iz svijeta književnosti, jer su ostala dva laureata Nikola Minasi, bivši ambasador Italije u BiH i Zlatko Pranjić, reditelj.
Povodom ovog priznanja o saradnji sa "Plavom paletom" koju deset godina uspješno vodi književnik Emir Sokolović, te o prestanku rada Banjalučke filharmonije, čiji je bio dugogodišnji direktor i početku rada simfonijskog orkestra Narodnog pozorišta Republike Srpske, Otašević je govorio za "Nezavisne".
NN: Šta za Vas znači priznanje iz Zenice?
OTAŠEVIĆ: Dodeljena mi je povelja za doprinos, posebne zasluge i uspešan rad u okviru proslave jubileja 10 godina kluba "Plava paleta" iz Zenice. Zaista mi velika čast i zadovoljstvo da sam se našao među tri dobitnika ove povelje i moram da uz dozu humora zaključim da u toku mog prisustva u Plavoj paleti, u društvu poeta - sjajnih pesnika iz čitavog sveta, nisam pročitao nijednu svoju pesmu iako učestvujem u radu kluba već više godina.
NN: Vaše obraćanje je, naravno, muzičko.
OTAŠEVIĆ: Moje obraćanje slušaocima na poetskim večerima, festivalima i književno - poetskim večerima je isključivo muzičko, budući da su poezija i muzika segmenti iste slike umetnosti, ili kako bi se Emir izrazio - kreacije. I svaki put kada učestvujem u ovim divnim događajima, osećam se kao da sam kod kuće i da je baš pravo mesto za mene to veče. Izvodeći kompozicije između čitanja poezije mogu da komuniciram sa slušaocima i vodeći tako svojevrsni dijalog sa prisutnom publikom, mogu da nastavim nit koja počinje da se odmotava u trenutku kada veče počne. Moje sviranje tada nikako nije način da se nametnem, suprotstavim ili pretpostavim pročitanim pesmama, već je logični i potrebni nastavak umetničkog toka vremena ili pritoka iste reke kojom svi zajedno plovimo te večeri u Starom pozorištu.
NN: Na koji način gradite muzički repertoar na poetskim večerima?
OTAŠEVIĆ: Ima različitih autora, raznovrsnih pesama i nijedno pročitano delo nije isto, svaka pesma i autor je svet za sebe, i tako i kompozicije koje izvodim nisu iz istog muzičkog perioda i imam osećaj da ih biram i potom izvodim na način koji se javi na licu mesta - jačinom sviranja i bojom tonova, u sporijem ili bržem tempu u skladu sa prethodno pročitanim pesmama. Naravno, pesnici se odlično razumeju u muziku, melodiju i ritam, te sa istom pažnjom slušaju moje izvođenje muzike kao da slušaju čitanje poezije. Zbog ovakvog odnosa od srca se zahvaljujem Emiru i njegovom pesničkom društvu na poklonjenoj pažnji i povelji, koja za mene predstavlja veliku čast i lični uspeh.
NN: Kako je uopšte došlo do Vaše saradnje sa "Plavom paletom"?
OZAŠEVIĆ: Do naše saradnje je došlo potpuno slučajno i preko zajedničkih muzičkih prijatelja, budući da se u "Plavoj paleti" predstavljaju muzičari od njenih i Emirovih početaka. Razumeli smo se Emir i ja odmah na početku potpuno i sa lakoćom, za koju će se kasnije ispostaviti da je potpuno normalno da primetim prijatelje iz "Plave palete": Emira, Grgu, Ermisa i Harisa u publici na mom koncertu u Banjaluci ili Doboju. To je odnos koji, na sreću, nema ni trunku materijalnih očekivanja, iluzija i potraživanja u sebi. To je jedino pravo podsećanje na koji način umetnici treba da se međusobno vrednuju. Naš odnos i saradnja je lišena bilo kakvih očekivanja, osim umetničkih - to je nešto što treba čuvati i negovati!
NN: Na inicijativu da Banjalučka filharmonija postane javna ustanova, osnovan je Simfonijski orkestar Narodnog pozorišta Republike Srpske, a ime Banjalučke filharmonije otišlo je u istoriju.
OTAŠEVIĆ: Od svog osnivanja 2010. godine, Banjalučka filharmonija je realizovala preko 150 ozbiljnih koncerata sa jedinim ciljem za institucionalizaciju simfonijskog orkestra i muzičke umtnosti uopšte u Republici Srpskoj. Protekle, 2021. godine se na sreću svih muzičkih umetnika i kulturnih poslenika to i desilo - na sednici Vlade Republike Srpske usvojena je inicijativa Banjalučke filharmonije za osnivanje simfonijskog orkestra u okviru Narodnog pozorišta Republike Srpske.
NN: Koliko ste zadovoljni ovim rješenjem?
OTAŠEVIĆ: Orkestar je osnovan i mladi muzički umetnici u Republici Srpskoj imaju priliku da vide svoje buduće radno mesto kao priliku da zaokruže svoj ciklus petnaestogodišnjeg muzičkog školovanja, bez dotadašnje činjenice da su prinuđeni da napuste Republiku Srpsku da bi se bavili svojim poslom. Zaista mislim da je Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske osnivanjem Simfonijskog orkestra napravilo pravi potez i time je postaviljen sasvim solidan temelj za razvoj muzičke i operske umetnosti u Republici Srpskoj. Simfonijski orkestar Narodnog pozorišta Republike Srpske je obavio proces konkursne audicije na određen način, te su muzičari našli svoja radna mesta. Dalji napredak i razvoj orkestra isključivo zavisi od sposobnosti Uprave Narodnog pozorišta Republike Srpske da projektuje program, sastav i aktivnosti orkestra u skladu da potrebama građana Banjaluke i naročito, muzičkih umetnika u Republici Srpskoj, te da sviranje u tom orkestru za naše umetnike postane jedan od važnih ciljeva njiovog školovanja i studija. Ja se iskreno nadam da će se orkestar razvijati u skladu sa tim smernicama budući da predstavlja važan kulturni identitet Banjaluke i Republike Srpske.
NN: Šta je sljedeći korak? Godinama se pričalo o izgranji koncerne i dvorane za operu. Da li je Banjaluka sazrijela za tako nešto?
OTAŠEVIĆ: Ozbiljna koncertna dvorana je logičan sled težnji muzičkih umetnika, građana i svih učesnika javnog života u Republici Srpskoj. Činjenice da učenici iz gradova naše Republike ne moraju da putuju na izvođenje operske predstave ili koncerta umetničke muzike u Beograd, Zagreb ili druge prestonice regiona, što inače je inače praksa zbog školskog plana i programa, već to mogu učiniti u Banjaluci, tekođe da Grad Banjaluka i Republika Srpska imaju prilike da obogate svoju kulturnu ponudu za građane, posetioce, turiste, predstavlja dovoljne razloge da koncertna dvorana postoji. Mislim da sadašnje kulturne institucije i njihovi kapaciteti nisu dovoljni za kulturne potrebe Banjaluke i Republike Srpske, te da ćemo izgradnjom koncertne dvorane dobiti nove mogućnosti i svrstati se među gradove sa ozbiljnom kulturnom ponudom.
NN: Kamerni trio kojeg čine Sonja Miletić (flauta), Snježana Popović Vuleta (klavir) i Vi, prošli mjesec povodom devete decenije postojanja Banskog dvora održao je koncert u ovoj ustanovi kulture. Koliko je ovo za Vas, a i za našu sredinu, značajan jubilej?
OTAŠEVIĆ: Kulturni centar Banski dvor je institucija koja može da se pohvali izuzetno kvalitetnim programom, sjajnom i sposobnom Upravom, fantastičnim koncertnim salama i izložbenim prostorima, gde se umetnici zaista osećaju kao kod svoje kuće, i za mene je bila velika čast da nastupim kao član Kamernog tria Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjaluci u okviru proslave tog jubileja Kamerni trio Akademije umjetnosti, kojeg čine mr Snježana Popović Vuleta - klavir, Sonja Miletić - flauta i moja malenkost, teži da svojim aktivnim sviračkim nastupima dodatno motivišemo studente za njihove kvalitetnije i učestalije koncertne nastupe, te da zajedno izađemo iz naših kabineta i u praksi studentima prenesemo naša sviračka znanja. Na našim koncertima imamo i dodatnu odgovornost da predstavljamo Akademiju umjetnosti, koja studentima omogućava da njihove studije na ovoj ustanovi budu na najvišem umetničkom nivou.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.