Ukrajina traži od SAD bombe koje je NATO bacao na Srbiju
CNN navodi da su ukrajinski zvaničnici od američkog Kongresa i administarcije predsednika SAD tražili da im pošalju kasetne bombe, kao i da predsednik Džo Bajden razmatra taj zahtev.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Reč je o najkontroverznijem ukrajinskom zahtevu do sad. Upotreba tog oružja zabranjena u preko 100 država, ali je Rusija navodno koristi za napade u Ukrajini.
Blic preporučuje
Američki zvaničnici više puta su naglasili da su spremni da podrže Ukrajinu "koliko je potrebno", kako bi poboljšali njen položaj na potencijalnim pregovorima sa Rusijom. Međutim, ni zalihe zapadnog naoružanja nisu neograničene, pa Ukrajinci smatraju da bi im američka kasetna municija, koja skuplja prašinu po skladištima, dobro došla.
Bajdenova administracija odbila je da u potpunosti odbaci taj ukrajinski zahtev, ali ga čuvaju kao poslednju opciju, ukoliko zalihe preostalog naoružanja počnu da presušuju, navodi CNN.
Međutim, problem je i u tome što je Kongres zabranio slanje ove municije drugim državama, a nije izvesno da bi ovo telo moglo da promeni tu odluku u bližoj budućnosti.
Ukrajinci tvrde da je njihov zahtev opravdan zato što, kako tvrde, i ruska strana koristi tu vrstu municije. Tvrde da je oni neće koristiti protiv civilnog stanovništva, već samo protiv ruske vojske.
Kasetna municija, poznata i pod nazivom kasetna bomba, predstavlja poseban tip, najčešće nevođene municije, koja u sebi sadrži manje eksplozivne naprave ili komadiće metala. Ove bombe pri eksploziji raspršuju svoju sadržinu u svim pravcima, predstavljajući tako veliku opasnost za sve koji se nađu u blizini.
Čak i ukoliko ne eksplodiraju, ove bombe mogu biti izuzetno opasne, pošto se na tlu ponašaju slično minama, čineći značajne delove teritorije nepristupačnim.
Upravo je ta njihova karakteristika presudno uticala na donošenje Konvencije o zabrani kasetnih bombi, koja je postala važeća 2010. godine. Tu deklaraciju postpisalo je 108 država, međutim ni SAD ni Ukrajina nisu među njima.
Amerikanci su koristili kasetne bombe u velikom broju oružanih sukoba, uključujući i NATO agresiju na Jugoslaviju, kada su kasetne bombe bačene na više gradova, uključujući i Niš.
Amerika je klaster bombe koristila tokom invazije Avganistana i Iraka početkom 2000-ih i kao deo zapadne koalicije u Libiji. Sirijski mediji su izveštavali o upotrebi kasetnih bombi od strane SAD u toj zemlji.
Rusija je takođe optužena za korišćenje kasetnih bombi u Siriji, kao i u Gruziji i Ukrajini.
Azerbejdžan je optužen za korišćenje kasetnih bombi u Nagorno-Karabahu, a Izrael tokom operacija u Libanu, poslednji put 2006.